Uspon ekstremizma u EU (5): Svitanje batine
Pritisnuta strašnim ekonomskim i socijalnim problemima, Grčka je uspela da iznedri dve političke partije koje su ozbiljno zapretile da uzdrmaju politiku te zemlje. Zlatna zora, krajnje desna politička stranka, uspela je da ostvaruje dvocifrene izborne rezultate i ostvarivala rapidan rast.
Da je vrag odneo šalu, vlasti su shvatile 18. septembra 2013. kada je Jorgos Rupakijas pripadnik Zlatne zore ubio hip-hop muzičara Pavlosa Fisasa. To je bio trenutak da se vlasti obračunaju s Zlatnom zorom. Lider Zlatne zore Nikolaos Mihaloliakos, njegov zamenik i još četiri poslanika te partije nalaze se iza rešetaka, čekajući suđenje, pod optužbom da su pripadnici kriminalne organizacije.
Uspon ekstremizma u EU: |
Tužilac je ovu partiju okarakterisao kao kriminalnu organizaciju, uključenu batinanje ljudi, ponekad s fatalnim ishodom, kojoj su imigranti omiljene mete. Mihaloliakos je proglašen liderom nalik fireru koji je bio svestan svih kriminalnih akcija članstva svoje stranke. Nakon njegovog hapšenja pojavili su se zahtevi da Zlatna zora bude zabranjena.
Inače, Vrhovni sud Grčke je početkom maja 2014. odlučio da se Zlatnoj zori može dopustiti da njeni kandidati učestvuju na izborima za Evropski parlament, iako su pod istragom. U međuvremenu, pripadnici Zlatne zore spremili su se i za zabranu partije, te je već formirana sestrinska Nacionalna zora.
Sa margine na vrhZlatna zora je nekad bila marginalna grupa neonacističkih korena, ali je njena popularnost znatno povećana tokom finansijske krize, u atmosferi rastućeg osećanja neizvesnosti među Grcima, kao i sve većeg broja imigranata. Juna 2012. Zlatna zora je prvi put našla mesto u grčkom parlamentu, kao peta stranka po snazi, dobivši sedam odsto glasova. U više skorašnjih ispitivanja javnog mnjenja se pokazalo da je, uprkos hapšenjima njenih vođa, Zlatna zora na trećem mestu po popularnosti među Grcima. |
