Ekonomist: Da se Putin pita svetom bi vladalo nekoliko zemalja; Ali, zar nije već tako?
Britanski magazin "Ekonomist" ne prihvata argument ruskog predsednika Vladimira Putina, kojim pravda pripajanje Krima Rusiji i uplitanje u ukrajinsku krizu. Zainteresovanost Moskve za ukrajinski narod koji govori ruski jezik (etnički Rusi) "Ekonomist" je sveo na prosto pitanje jezika. Vođen tom idejom npravio je mapu sveta "po Putinovoj logici", to jest jezičke granice izjednačio sa državnim. Čim pogledate mapu jasno vam je da bi svetom vladalo nekoliko zemalja, ali tu nema ništa novo, i niti je u pitanju "topla voda" koju je Putin izmislio. Svet je već odavno tako skrojen i zna se ko i gde vuče konce.
"Ekonomist" je prekrojio granice sveta u skladu sa "principima ruskog predsednika", a ovaj radikalizam nazivaju "putizmom". "Mislimo da će se čitaoci složiti da naša karta ima svojih draži", navodi se u tekstu.
Bivše kolonijalne sile veoma dobro bi prošle. Portugal bi ponovo dobio Brazil, Španija najveći deo ostatka Centralne i Južne Amerike, Francuskoj bi pripao najveći deo zapadne Afrike, što bi verovatno odgovaralo lokalnom stanovništvu, budući da njihove sadašnje vlade nisu "policajske".
Stvorilo bi se moćno skandinavsko carstvo, uključujući Finsku, iako se finski dosta razlikuje od skandinavskih jezika. Pošto je švedski drugi jezik u Finskoj, Vikinzi bi imali jake razloge za neku vrstu mirnog spajanja, zasnovanog na zajedničkim kulturnim vrednostima po kojima su poznati.
Ujedinjena Arabija protezala bi se od Atlantskog do Indijskog okeana. Tu bi možda došlo do sukoba između sunita, šiita, hrišćana i pristalica arhaičnih pojmova o naciji. Ali, ujedinjeni zajedničkim jezikom, Arapi bi se sigurno složili, naročito ako bi se udružili protiv onih koji govore persijski, a žive s druge strane Persijskog zaliva.
Dve Koreje bi se ujedinile, što bi moglo da bude dobro, ali i loše, zavisno od toga koji sistem bi preovladao. Budući da su hindi i urdu mešavine sanskrita i persijskog jezika, Indija bi mogla da traži da joj pripadne Pakistan, ili obrnuto. Pošto obe zemlje imaju nuklearno oružje, došlo bi do debate koji jezik bi imao prvenstvo.
Najbolje od svega je što bi Britanija povratila svoju imperiju, uključujući i Sjedinjene Američke Države, jer se tamo prvo govorio engleski jezik. Barak Obama bi, naravno, dobio reprezentativnu funkciju, na primer, lorda kancelara (ministra pravde Ujedinjenog kraljevstva) i lepu uniformu. Međutim, Velika Britanija bi morala Rusiji da preda neke od londonskih ulica u kome žive pretežno ruski oligarsi, kao i fudbalski klub "Čelsi".
Ali, u svemu ovome postoji začkoljica. Pokreti za jezičku nezavisnost podrili bi pokrete za nezavisnost. Više desetina segmenata odvojilo bi se od Kine, u kome je službeni jezik mandarinski. Zemlja Maja bi zahtevala autonomiju u Centralnoj Americi, Svahililend bi tražio nezavisnost u Africi.
"Sedam milijardi ljudi, koliko ih ima na svetu, govore više od 7.000 jezika. Samo u Rusiji ih ima više od 100. Kad bolje razmislimo, možda bi Putin trebalo da odustane dok je još u prednosti", zaključuje "Ekonomist".
