Život za šaku dolara
Nepalski vodiči iz naroda Šerpa doživeli su najveću tragediju otkad svetske planinare predvode do najvišeg vrha sveta na Himalajima. Pošto u maju kreću planinarske ekspedicije u osvajanje Mont Everesta, visokog 8.850 metara, Šerpasi su popravljali penjačke rute iznad bazičnog kampa na visini od 5.800 metara, kada je naišla lavina. Poginulo je 13 vodiča, a čašu žuči je prelila odluka nepalske vlasti da porodicama poginulih isplati pomoć od 40.000 rupija (415 dolara), iako se u državnu kasu sliva ogroman novac od taksi koje plaćaju planinari.
To je izazvalo veliki revolt u narodu Šerpa, koji nema drugi način da zaradi za život osim da rizikuje živote na krovu sveta. Nekoliko Šerpasa već je dalo otkaz, dok ostali i dalje razmatraju da li da bojkotuju penjanje.
Uspon do nebaNajgora nesreća do sada na Mont Everestu desila se u maju 1996, kada je poginulo osam alpinista, uključujući i čuvenog Roba Hola. Više od 4.000 ljudi uspelo je da osvoji najviši svetski vrh od 1953. godine. Prvi ljudi koji su se na njega popeli bili su Novozelanđanin Edmund Hilari i Šerpas Tenzinga Norgaja. |
Šerpasi su se naselili na Himalaje u 16. veku bežeći od Mongola iz kineske provincije Sečuan. Šerpasi su bili prinuđeni na marš dug 1.300 milja i naselili se se u skrivenoj divljini, visoko u planinama. Kad su ih starosedeoci iz doline pitali odakle su, govorili su "sa istoka" (šer-pa), ali su se držali negostoljubive visine. Zbog života na visinama preko 2.700 metara, jednolične ishrane, nošenja teškog tereta na leđima veći deo života, siromaštva i negostoljubive klime, prosečan životni vek im je oko 50 godina.
U baznom kampu trenutno ima oko 400 stranih alpinista iz 39 ekspedicija i isti toliko Šerpasa. Dosad je poginulo na stotine ljudi, i stranaca i Šerpasa, u pokušaju da dosegne najviši svetski vrh. Oko četvrtina njih stradala je u lavinama. Po statistici, svaki drugi Šerpas ostavi svoj život na najvišim vrhovima.
Kuća bogovaPo verovanju Šerpasa, na vrhu Himalaja borave bogovi i stupiti u njihovo svetilište može da izazove božanski bes, svakojake nesreće i slabu žetvu. Stoga mnogi od njih zastanu i ne prilaze samom vrhu kada dovedu planinare. Nikada ih nisu ostavili na cedilu, ostajali su uz povređene i promrzle i na svojim leđima ih snosili u dolinu.
|
