NATO objasnio zašto Krim nije kao Kosovo
NATO je odbacio kritike Rusije da su vojna intervencija Atlantskog saveza i bombardovanje Srbije 1999, a potom jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, bili presedan koji je potpuno opravdao rusko prisajedinjenje Krima.
NATO u svom saopštenju tumači da je "proces koji je doveo do proglašenja nezavisnosti Kosova trajao više godina i bio deo širokog procesa koji su vodili Ujedinjene nacije i Kontakt grupa, u kojoj je bila i Rusija".
Atlantski savez dodaje da je bombardovanje Srbije, odnosno "Operacija savezničkih NATO snaga pokrenuta uprkos tome da nije dobijena dozvola Saveta bezbednosti UN da bi se sprečilo trajno kršenje ljudskih prava širokih razmera i ubijanje civila".
A posle bombardovanja Srbije, kaže se u saopštenju, je postavljena NATO vođena misija Kfor na Kosovu, u koju je bila uključena i Rusija, a koja je tamo bila pod mandatom rezolucije 1244 SBUN.
"To je dovelo do skoro deset godina diplomatskih napora, pod autoritetom UN, s ciljem da se nađe političko rešenje za konačni status Kosova, kako je to predviđeno rezolucijom 1244 SBUN", dodaje NATO.
A, prema objašnjenju NATO, "Savet bezbednosti UN je u više navrata etničko čišćenje na Kosovu i brojne izbeglice označio kao pretnju međunarodnom miru i bezbednosti".
"Kosovska operacija je vođena posle duge rasprave cele međunarodne zajednice", navodi NATO i dodaje da je "na Krimu, gde nije bilo znaka krize niti pokušaja da se pregovorima dođe do rešenja, Rusija zaobišla celu međunarodnu zajednicu, uključujući UN, i jednostavno zauzela deo teritorije druge zemlje".
U saopštenju NATO se opovrgava i stav Moskve da je prisajedinjenje Krima Rusiji opravdano i kad se uporedi mišljenje Međunarodnog suda pravde da sam čin proglašenja nezavisnosti u Prištini nije bio suprotan međunarodnom pravu.
NATO naglašava da je taj Sud u Hagu stavio do znanja da to mišljenje ne predstavlja međunarodni presedan da mu je "dato ‘usko i specifično’ pitanje oko nezavisnosti Kosova, što ne obuhvata šire pravne posledice te odluke".
NATO podvlači da je referendum na Krimu organizovan za samo nekoliko nedelja od strane "samoproglašenog krimskog rukovodstva, koje je su na vlast postavili pripadnici ruskih oružanih snaga, posle zauzimanja vladinih zgrada".
U opširnom obrazloženju je takođe naglašeno da nije tačna tvrdnja Moskve da je NATO nastojao da Rusiju gurne u stranu, da je, naprotiv, uspostavljena saradnja kroz Savet NATO-Rusija.
Atlantski savez tvrdi da nisu tačni ni navodi Moskve da su vođe zemalja NATO posle raspada Sovjetskog saveza obećali da neće proširivati NATO u zemlje bivšeg sovjetskog bloka, niti tamo postavljati NATO baze i naoružanje i vojsku. Takođe, kaže se da je NATO nudio Rusiji učešće u izgradnji raketnog štita u Evropi, što je Moskva odbijala, tvrdeći da to ugrožava ruske strategijske interese.
