Švedska i Finska zbog Rusije ulaze u NATO?
Švedska i Finska uznemirene su zbog ponašanja velikog istočnog suseda. Zbog ruske aneksije Krima, u ove dve, do sada neutralne, skandinavske zemlje, pokrenuta je široka društvena rasprava o preispitivanju odbrambenog statusa.
Švedski potpredsednik Jan Bjorklund podstakao je raspravu još početkom marta tražeći novo definisanje odbrambenog principa Švedske. I to kroz ulazak u NATO.
Švedska i Finska su do sada učestvovale u manevrima jedinica NATO, ali su demonstrativno insistirale na svojoj neutralnosti i ostanku van vojnog saveza. Međutim, izgleda da je Putin malo pomerio njihove stavove.
„Već i sama rasprava o eventualnom ulasku u NATO pokazuje da Putinovo delovanje podstiče na razmišljanje u tim zemljama“, kaže Čarls Kupčan, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Džordžtaunu. „Putin je zemljama u komšiluku uterao strah u kosti“, zaključuje Kupčan u razgovoru za Dojče vele.
Situacija se posebno zakuvala nakon što je ruska vojska u martu izvela manevre u blizini švedskog ostrvca Gotland.
Nakon toga je Švedska na Gotlandu stacionirala dva borbena aviona. Još prošle godine, ruski avioni izveli su vežbe simulirajući napad na Švedsku. Tada se aktivirao čak i alarmni sistem NATO za Baltik. Švedska vojska nije reagovala.
Tamošnji mediji su, međutim, počeli da spekulišu o tome da je Putin možda bacio oko na Gotland, kao moguće vojno uporište za kontrolu Baltika i pre svega bivših sovjetskih republika Litvanije, Letonija i Estonije.
Ipak, stručnjaci za bezbednost poput Dika Zandea sa Klingendaelovog instituta za međunarodne odnose u Holandiji, smatraju da su takve procene preterane. On isto tako smatra da Rusija ne bi preterano reagovala ni na eventualni ulazak Švedske i Finske u NATO jer da se, kako smatra Zande, „ne radi o bivšim sovjetskim republikama“.
Švedska i Finska ne bi trebalo da strahuju ni kad su u pitanju ekonomske sankcije Rusije, jer ne zavise u toj meri od ruskih energenata, kao što je to slučaj s nekim drugim članicama Evropske unije.
Kako smatra Kristofer Čivis sa univerziteta Džon Hopkins u Baltimoru, tim skandinavskim zemljama, kao alternativa za ulazak u NATO, stoje mnoge druge opcije. Jedna od njih je i pojačano uključenje u vojne vježbe jedinica NATO.
Druga opcija jeste jačanje „Sjevernoevropske odbrambene saradnje“ (Nordic Defense Cooperation), vojnog saveza skandinavskih zemalja Danske, Norveške, Švedske, Islanda i Finske.
Stručnjaci poput Čivisa osim toga veruju da bi NATO, u slučaju agresije na Švedsku ili Finsku, reagovao, bez obzira na činjenicu što te zemlje nisu članice Atlantskog saveza, jer se radi o „dugogodišnjim partnerima“.
