Država otvara vrata mržnji!?
U nedelji iza nas, Federalna vlada saopštila je jednu odluku i nameru, obe u tolikoj meri konzervativne da im je teško naći premca od vremena kako je Toni Abot preuzeo kormilo države. Odluka se tiče ponovnog uspostavljanja titule australijskog viteza za gospodu, odnosno lejdi za dame, ukinute pre skoro 30 godina.
Namera je u domenu državnog pravobranioca Džordža Brendisa i tiče se izmena zakona u rasnoj diskriminaciji. Što se prvog (srednjevekovnih titula i stvaranja lažne aristokratije) tiče, od toga će malo njih imati koristi, niko neće imati štete. Ona je samo znak, kako je i jedan komentator primećuje, kojim prvi ministar dokazuje da je u stvari torijevac (sledbenik britanskog konzervativnog krila, nesklonog promenama).
Aboridžini: Abot da odustaneAbotov savetnik za aboridžinske poslove Voren Mundin pozvao je svog poslodavca da odustane od promena zakona. Mundin, lider domorodaca i bivši nacionalni predsednik laburista, kaže da se on s rasnim uvredama bori skoro svaki dan. |
Druga ideja, izmena "rasnog" zakona, imala bi, međutim, dalekosežne posledice po celo društvo. Preti, naime, da Australiju vrati više decenija unazad, u vreme kada je pogrdna reč "njog" bila ustaljena u školi za dete doseljenika, kao i njega samog, a svakom je bilo slobodno da nekažnjeno uvredi čoveka crne boje kože. O čemu se radi?
Prema izdanjima "Ferfaksa", ovog ponedeljka je državni pravobranilac Brendis izneo pred koaliciju predlog izmena zakona o rasnoj diskriminaciji, čak pre nego što je javno obelodanio obrazloženje tih promena za javnu raspravu. Promene su podrazumevale (prilično kontroverzno) ublažavanje krivice, odnosno odgovornosti koju danas sankcioniše zakon protiv rasne diskriminacije.
Konkretno, ako bi ove ideje bile pretočene u zakon, prekršaji kao "uvreda, napad ili ponižavanje" nekoga zbog rase ili etničkog porekla više ne bi bili zabranjeni. "Zaplašivanje" osobe na rasnoj ili etničkoj osnovi ostalo bi kao prekršaj, a dodato je još "sramoćenje ili kleveta" kao ponašanje koje bi bilo nedopušteno.
Ohrabrenje napadimaEd Husić, prvi čovek muslimanske veroispovesti imenovan u klupu australijskog parlamenta, kaže da je postojeći zakon održavao naciju u dobrom stanju tokom 20 godina. Ove promene su više nego samo simbolične, smatra i on. |
Laburisti u opoziciji zvone na uzbunu. Oni su na neki način otkrili da će posebnu ulogu u objašnjavanju građanima novih promena, imati liberalni članovi parlamenta u izbornim jedinicama sa većim brojem doseljeničkih zajednica. S tim u vezi, pripremljeno je štampanje brošura sa objašnjenjima zašto vlada menja zakon, na indijskom, kineskom, hebrejskom i arapskom jeziku.
Predstavnici aboridžinskih, grčkih, jevrejskih, kineskih, arapskih, jermenskih i koreanskih zajednica suprotstavili su se bilo kakvom popuštanju u propisima za borbu protiv diskriminacije.
Član parlamenta za La Trob, Džejson Vud, bivši policajac, izrazio je zabrinutost da će uopštenost novih definicija rasne mržnje učiniti bilo kakvo krivično gonjenje praktično nemogućim. Jedan broj liberalnih članova parlamenta, u čijim izbornim jedinicama postoji veliki procenat stanovnika različitog etničkog porekla, kao i rođenih u inostranstvu, takođe, nije krio da su uznemireni potencijalnim sukobom sa svojim biračima zbog ovog zakona.
Tužni prioritet vladePomoćnik lidera laburista Tanja Plibersek kaže da se niko u Australiji ne slaže sa vladom u vezi s ovom temom.
|
Abot misli suprotno, braneći izmene tvrdnjom da one ne dozvoljavaju rasnu klevetu. Kada ga je voditelj Ferfaks radija Nil Mičel, međutim, pitao da li će po predloženim promenama poricanje holokausta postati ilegalno, Abot je rekao da je to stvar sudova.
Upitan da li bi bilo nekažnjivo nekoga nazvati "glupim crnim nesposobnjakovićem", gospodin Abot je rekao da bi.
- Iznova i iznova, na sudu ili tribunalu biće da donose odluke - kazao je prvi ministar.
Kako bi sudovi donosili odluke o necemu što zakon nije predvideo, ostalo bi da se vidi.
Državni pravobranilac Džordž Brendis, s druge strane ističe da je reč o slobodi govora, ali da su potrebna što tešnja ograničenja. On kaže da napadi na rasnoj osnovi ne bi trebalo da budu izuzeti, a da bi kategorija " rasno vređanje" uvek mogla da pokrije i poricanje holokausta.
- Mi želimo da zaštitimo rasne manjine od suštine rasističkog koncepta. Suština rasističkog koncepta je izazivanje rasne mržnje ili izazivanje straha zbog rase neke osobe - kaže senator.
Princip ispred politikeLiberalni član Parlamenta iz Zapadne Australije, Ken Vajat, još ranije je zapretio da će preći na drugu stranu dvorane, ako se bude glasalo za bilo kakvo slabljene zakona. Sada, kada je video nacrt izmena, on još ne odbacuje tu nameru. |
Njegov kolega iz ACT, takođe senator Zed Šešelja, međutim, ne smatra da će to što Brendis obećava biti i postignuto. Po njegovom mišljenju, u izmenama je puno prekršaja izuzeto, a sve se svodi na dva dela - klevetu i zaplašivanje na rasnoj osnovi.
- Uvredljivi i pogrdni govori više ne bi bili nezakoniti - upozorava Šešelja na ABC-iju i savetuje da se ponovo razmotri šta da se izuzme iz zakona.
Senator Šešelja kaže da nije jedini u vladi koji izražava zabrinutost, ali da senator Brendis "ne sluša".
Stav gospodina Šešelje upućuje na suštinu polemike - sloboda govora nikad ne treba da znači da se nekom da sloboda da druge vređa na rasnoj osnovi.
Ako bi se to dogodilo, onda bi se Australija lako našla na putu kojim su, nažalost, već prošli u mnogim zemljama iz kojih dolaze ovdašnji doseljenici, uključujući i zemlje porekla njega samog, gospodina Husića, kao i mnogih drugih.
