NATO: Moramo kolektivno da se branimo od Rusije
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je da je Rusija zbog intervencije na Krimu postala "više protivnik, nego partner" i zato je doveden u pitanje osnov saradnje Atlantskog saveza s Moskvom, mada se ostavljaju otvorena vrata za politički dijalog.
Ukrajinska kriza "ponovo stvara nove linije podele u Evropi 25 godina pošto su ih slobodni narodi Evrope izbrisali", rekao je Rasmusen na skupu "Briselski forum", koji okuplja uticajne ličnosti Evrope i Amerike. On je ocenio da je "ruska vojna agresija u Ukrajini najozbiljnija kriza u Evropi posle pada berlinskog zida, a mir u celoj Evropi je
doveden u pitanje".
Kako je rekao, "to nije izolovan incident, to sledi način ponašanja vojnog pritiska 'zamrznutih sukoba' u našem susedstvu, Pridnestrovlju, Južnoj Osetiji, Abhaziji i sad Krimu, a sve je to povezano s jednom velikom zemljom koja želi da ponovo napiše međunarodna pravila".
Čelnik Atlantskog saveza je naglasio da se to "zasniva na sukobljavanju, a ne na saradnji i predstavlja istinsku pretnju globalnom poretku, utemeljenom na našim vrednostima i pravilima za koje smo se svi saglasili da ih poštujemo".
Rasmusen je zatražio da se ojačaju ekonomske i vojne veze evropskih saveznika i SAD, uz hitno stvaranje slobodne ekonomsko-trgovinske zone Evropska unija-SAD i smanjiti zavisnost Evrope od isporuka ruskog gasa. Takođe je zatražio da Evropa poveća izdvajanja za potrebe odbrane.
Na posledice ukrajinske krize NATO članice moraju odgovoriti odmah potvrdom rešenosti za kolektivnu odbranu, jačanjem političke i vojne saradnje s Ukrajinom, uz stvaranje moderne ukrajinske armije, koja će biti sposobna da zajedno deluje s NATO saveznicima, kao i podrškom širem regionu, rekao je Rasmusen.
Rasmusen je zaključio da takođe treba jasno staviti do znanja da se više ne može sarađivati s Rusijom kao dosad, i najavio da će ministri inostranih poslova NATO kroz deset dana preispitati celokupne odnose s Rusijom.
