Ako uđe u Rusiju Krim ostaje žedan
Suštinsko pitanje za budućnost Krima jesu posledice po privredu ako to poluostrvo odluči da preseče veze s Ukrajinom i pripoji se Rusiji.
Jedan ruski parlamentarac najavio je da je Moskva spremna da sa više od milijardu dolara podrži Krim, koje ima strateški prilaz Crnom moru i koje je sada de fakto pod ruskom kontrolom. S druge strane, Kijev obećava da će "pokriti sve budžetske troškove Krima" koji će, kako je najavio ukrajinski ministar finansija "biti finansiran kao i do sada".
Ukrajina obezbeđuje stanovnicima Krima, kojih ima oko dva miliona, 85 odsto vodnih resursa i 82 odsto energije, kaže stručnjak Mihailo Gončar iz kijevskog centra Nomos. Potrebe za gasom na Krimu pokriva državna kompanija koja svake godine izvuče 1,6 milijardi kubni metara prirodnog gasa. Ako se Krim pripoji Rusiji, upozorava Gončar, Moskva "neće moći da kratkoročno nadoknadi resurse koje Ukrajina obezbeđuje Krimu zato što ne postoji infrastruktura između Rusije i Krima".
Svi znaju šta će biti u nedelju
Ako je suditi po etničkom sastavu, za ishod referenduma se ne može reči da je previše neizvestan - prema poslednjem popisu rađenom pre 13 godina, od oko dva miliona žitelja Krima, 58 odsto su Rusi, 24 odsto su Ukrajinci, a 12 odsto krimski Tatari. |
Krim, glavna destinacija ruskih turista za vreme Sovjetskog Saveza, i dalje privlači posetioce, pa je turizam jedan od glavnih stubova privrede tog poluostrva. Međutim, dolaskom ruskih vojnika i ratnih brodova, letovališta poput Jalte i Jevpatorije već se plaše velikih gubitaka i loše turističke sezone.
"Mnogi su odlučili da ne idu na Krim zato što je opasno, zato što nije bezbedno mesto", kaže ukrajinska novinarka Sevgil Muzajeva i podseća da je samo prošle godine bilo više od dva miliona turista. "Šta će biti ove godine? Ne smem ni da pomislim".
Pored turizma, jedan od pokretača krimske ekonomije je poljoprivreda, koja "zavisi od vodnih resursa iz ostatka Ukrajine", kaže predsednik Fonda za razvoj Krima Oleksij Šorik. "Smešno je reći da će biti ulaganja ako se nastave nemiri. Krim je izgubljena teritorija za ekonomski razvoj", dodaje on.
Ukrajina svake godine daje 220 miliona evra Krimu, kaže zamenik direktora nevladinog centra Razumkov iz Kijeva i bivši zamenik šefa ukrajinske diplomatije Valerij Čali. On smatra da i ako Moskva da 1,1 milijardi dolara Krimu "to neće biti dovoljno za podršku novim vlastima i za socijalne garancije građanima Krima", posebno po pitanju penzija i plata.
Krimski parlament je zakazao za 16. mart referendum na kojem će se građani izjasniti o pripajanju tog crnomorskog poluostrva Rusiji. Odluka o referendumu je doneta pošto je prozapadna opozicija smenila vlast u Ukrajini.
Poluostrvo prelazilo iz carstva u carstvoU ranoj istoriji Krim su zauzimali razni narodi - Goti, Huni, Bugari, Hazari... U 10. i 11. veku to poluostrvo je bilo deo Kijevske Rusije, pa potom Vizantijskog carstva, a u jednom periodu su se oko delova Krima sukobljavalji i Mletačka republika i Republika Đenova. Od 1441. do 1783. Krim je zajedno s delovima Ukrajine bio u sastavu Krimskog kaganata kojim su vladali i potomci Džingis Kana. Taj kaganat je bio deo Osmanskog carstva od 1478. do 1774. kada je posle Rusko-turskog rata Kučuk-Kajnardžijskim mirom postao nezavisan, a Rusko carstvo ga je anektiralo 1783. godine.
Samo u 20. veku, Krim je imao najmanje 10 različitih statusa. Nezavisnost od Ruskog carstva je dobio 13. decembra 1917, ali je mesec dana kasnije postao Socijalistička Sovjetska Republika Taurida, pa je u aprilu postao nemački protektorat, da bi u aprilu 1919. opet bio Krimska Socijalistička Sovjetska Republika, a u junu region Južne Rusije.
Oktobra 1921. je postao Krimska Autonomna Socijalistička Sovjetska Republika, što je trajalo do nacističke okupacije od 1941-43. Posle rata mu je oduzeta autonomija i postao je Krimska oblasti do 1954. kada je naprasnom odlukom sovjetskog lidera Nikite Hruščova, koji je imao i ukrajinsko poreklo, pripojen Ukrajini.
Tokom rata je znatno promenjen etnički sastav stanovništva, pošto je 1944. sovjetski lider Josif Visarionovič Staljin proterao veći deo krimskih Tatara uz optužbu da su sarađivali s nacistima. Njima je kasnije dopušteno da se vrate na crnomorsko poluostrvo, ali su ostali nepoverljvi prema vlastima u Moskvi, što je potvrđeno i u poslednjim događaima kada su organizovali demonstracije protiv proruskih krimskih vlasti.
|
