Gde bi još mogla Rusija da se sukobi sa ostatkom planete?
Sudbina Krima, koji bi posle višedecenijskog "izgnanstva" iz matice mogao da se vrati Rusije biće dobar pokazatelj za budućnost drugih teritorija u blizini Rusije koje bi mogle da se povedu za primerom Krima.
Postoji još teritorija i zemalja koji bi mogli da izazovu sukobe Rusije i drugih zemalja.
1. Arktik - Vladimir Putin poslao je prošle godine jasnu poruku Kanadi pošto je ta država poželela da proširi svoju teritoriju na Arktiku.
"Želeo bih da posvetim posebnu pažnju infrastrukturi i vojnim jedinicama na Arktiku", rekao je Putin i dodao da zemlja mora da štiti svoje nacionalne interese na njemu.
Rusija na Arktiku ima 10 mornaričkih vojnih luka koje mogu da obslužuju potrebe nuklearnih podmornica, a započela je i sa obnovom arktičkih uzletišta. Ruska Severna flota, smeštena u Severomorsku na obali Barencovog mora, ima 80-ak brodova. Tu je 35 podmornica, šest nosača raketa, nuklearni ratni brod Petar Veliki...
Ruski interes na Arktiku primarno je eksploatisanje prirodnih resursa i obezbeđivanje morskih transportnih ruta. Kao primer, za podvodni greben Lomonosov bore se Rusi, Kanađani i Danci i svi tvrde da je on produžetak njihove teritorije.
2. Antarktik - je mesto koje bi u budućnosti moglo da bude novo žarište geopolitičkih interesnih igara. Nedavno su se tamo pojavili ledolomci iz Rusije, Kine, SAD i Australije, Kao i Arktik, krajnji jug planete primamljiv je zbog velikih prirodnih bogatstava – nafte, ruda i gasa. Do 2048. na snazi je Antarktički ugovor kojim su se države složile da nijedna od njih nema pravo svojatanja ili pripajanja bilo kog dela ovog kontinenta. Ali, kao što je poznato iz sitorije, ugovori i sporazumi su tu često – da bi se kršili.
Pročitajte još:
Ruska vojska na Krimu
* "Ukrajinski vojnici su okupatori" * Rusi blokirali sve baze na Krimu |
3. Kurilska ostrva - Ova ostrva su predmet spora između Rusije i Japana. Kada je tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev 2011. godine posetio ostrva, Japanci su poludeli. To je bila prva posta spornim ostrvima nekog ruskog lidera, iako su ostrva i formalno u sastavu Ruske Federacije.
Japanski premijer Naoto Kan nazvao je posetu "velikim i neoprostivim skandalom", a demonstranti u Tokiju tražili su ponavljanje zahteva za povratak Sahalinskih ostrva, koje su Sovjeti aneksirali Japanu. Ruski odgovor bilo je jačanje vojnog prisustva na ostrvima. Krajem prošle godine dogovoren je sastanak japanskih i ruskih čelnika o mirovnom ugovoru i teritorijalnom sporu.
4. Belorusija - Vladimir Putin je pred kraj prošle godine izrazio zadovoljstvo što će 2015. godine krenuti ekonomska unija sa Belorusijom i Kazahstanom koja će zameniti mnogo labaviju Evroazijsku carinsku uniju. Belorusija je ekonomski zavisna od Rusije, što dokazuje pozajmica od dve milijarde dolara koju će Rusija ove godine dati Belorusiji.
Zanimljivo, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko odbio je da tadašnjem ruskom premijeru Putinu da podršku za invaziju na Ukrajinu. "Mi Ukrajinu vidimo kao jedinstvenu. Niko ne bi trebalo da deli ovu veliku zemlju", izjavio je Lukašenko.
U razgovoru sa bivšim ukrajinskim predsednikom Leonidom Kučmom, Lukašenko je izrazio svoju podršku ukrajinskom teritorijalnom integritetu. Da li se Lukašenko boji ukrajinskog sindroma? Belorusija je dugogodišnji san velikorusa, što dokazuje i Putin koji je nakon dolaska na vlast izrazio želju da se Belorusija pridruži Ruskoj Federaciji.
5. Južna Osetija i Abhazija - Zbog ove dve odmetnute države Gruzija i Rusija zaratile su 2008. godine. Pošto su proglasile nezavisnost, priznalo ih je tek nekoliko država, među kojima i Rusija. Putin je prošle godine posetio Abhaziju i sastao se sa predsednikom Aleksandrom Ankvabom. Poručio je njemu i južnoosetijskom predsedniku Leonidu Tibilovu da će Rusija nastaviti da pruža pomoć i podršku.
Na to su odmah reagovali Gruzijci, nazvavši to pokušajem da se uzurpira gruzijski suverenitet i teritorijalni integritet. Nejasna je budućnost ovih dveju država, ali pošto se graniče sa Rusijom – sve je moguće.
