FA: Rusija ne može ni ratom ni gasom da pritisne Ukrajinu
Vojna intervencija Rusije u Ukrajini, uprkos velikim vojnim vežbama blizu granice s Ukrajinom, kao i embargo na gas, čemu je Moskva ranije pribegavala kao sredstvu pritiska na Kijev, nisu izgledni, ocenjuje američki časopis Forin afers.
U analizi se navodi da je ukrajinska vojska četiri puta veća od gruzijske s kojom su se ruske snage poslednje sukobile, ali i da su ukrajinske snage razvile dobru saradnju sa zapadnim vojskama, kao i da su dugo - još od sovjetskih vremena - pripremane za front u velikom ratu.
Traže garanciju SAD i Britanije
Parlament Ukrajine je u Kijevu doneo rezoluciju tražeći da Rusija obustavi mere protiv suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, i zatražio sastanak Saveta bezbednosti UN o krizi. Ruski ministarstva spoljnih poslova i odbrane nisu to komentarisala.
Parlament je u posebnoj rezoluciji pozvao SAD i Veliku Britaniju da garantuju suverenitet zemlje pošto su naoružani ljudi noćas zauzeli dva aerodroma na Krimu.
SAD, Velika Britanija i Rusija su garanti nezavisnosti Ukrajine na Medmorandumu iz Budimpešte potpisanom 1994, pošto je ta zemlja odustala od svog nuklearnog naoružanja. |
Forin afers ocenjuje i da je malo verovatan embargo na gas Ukrajini, jer se time prekidaju isporuke gasa u članice Evropske unije, što Moskva sada ne može da priušti s obzirom na "rusku ekonomsku stagnaciju" i na to da joj je izvoz gasa jedan od najvećih izvora prihoda.
Još jedan razlog zašto je malo verovatan embargo na gas, čemu je Rusija dva puta pribegla radi pritiska na Kijev u poslednjih 10 godina, jeste to što je, po sporazumu iz 2010, Ukrajina do 2042. godine Rusiji ustupila luku u Sevastoplju za bazu ruske Crnomorske flote, a zauzvrat dobila ograničenje cene gasa.
Što se tiče vojne intervencije, nije verovatno da će "Rusija pokazati istu spremnost za borbu s ukrajinskim vojnim snagama, kao što je bilo s gruzijskim", navodi Forin afers dodajući da su čak i protiv relativno beznačajnih gruzijskih snaga 2008. ruske snage pokazale "značajne operativne slabosti".
Pored toga, vodeći članovi ukrajinskog oficirskog kadra, uključujući vršioca dužnosti ministra odbrane Volodomira Zamana, iskazali su prozapadni stav i bilo bi "izvanredno rizično za ruske snage da pokušaju da se suoče s njima", navodi se u analzi. Forin afers dodaje da su stotine ukrajinskih vojnika blisko sarađivale sa SAD i NATO, kao i da su SAD obučile na svom tlu više od 500 ukrajinskih oficira u okviru programa međunarodnog vojnog školovanja.
Najveći povod za intervenciju Rusije moglo bi biti izbijanje većeg nasilja nad ruskim stanovništvom na Krimu, zbog čega bi "Rusija mogla ponuditi da obezbedi oružanu 'mirovnu' pomoć svojim ugroženim sunarodnicima, kao što je uradila u moldavskom Pridnestrvolju 90-ih".
"Ako bi antiruski protesti postali zaista nasilni - na primer, ako se umešaju naoružane ekstremističke ultrancionalističke grupe, slične onima koje su delovale u Kijevu prošle nedelje - onda bi Rusija mogla poslati manje kontigente iz sevastopoljske baze da zaštiti lokalne Ruse", navodi Forin afers.
Mada bi ukrajinske snage mogle da se u teoriji suprotstave ruskim, na to bi se Kijev teško mogao odlučiti s obzirom na prorusku većinu na Krimu, ali i preku potrebu da ne bude krize u drugim delovima Ukrajine.
Nije jasno, navodi Forin afers, ni šta bi evropski i američki političari mogli da urade da spreče rusku intevenciju, pošto je "nezamislivo da ratom zamoren i štednjom opterećen NATO, pošalje snage u ukrajinski građanski rat da se bori protiv Rusije". Zapad bi mogao uvesti sankcije, ali nije jasno šta bi one donele, niti kako bi funkcionisale, ocenjuje se u analizi časopisa za spoljnu politiku.
U postojećoj situaciji Zapad treba da uradi sve što može da podrži etos nenasilja u Ukrajini, a posebno na Krimu, kao i da ohabri ukrajinske policijske snage da spreče ultranacionaliste iz drugih delova Ukrajine da dođu na Krim, zaključuje Forin afers.
