"SAD može da prekine krizu u Ukrajini... ako hoće"
Za konstruktivno rešenje krize u Ukrajini potrebna je ozbiljna finansijska podrška Evropske unije, a SAD treba da uveri Rusiju da kretanje Ukrajine ka Evropi nije deo koalicije koja preti ruskim interesima, ocenjuje bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bzežinski u intervjuu za Dojče Vele.
Konstruktivno rešenje za Ukrajinu mora da bude zasnovano na kompromisu, smatra on, i to rešenje vidi u tome da ukrajinska domaća i spoljna politika treba da postane slična Finskoj. Ukrajini treba da se pruži šansa da ostane dobar sused Rusiji ali i da proširi vezu sa Evropom, smatra on.
Ističe da građanski rat zaista preti Ukrajini. Ipak, i dalje veruje da se kriza može rešiti kompromisom uz tri uslova - da zapad ima čvrst stav, da je predsednik Viktor Janukovič spreman da iskreno pregovara i da predsednik Rusije Vladimir Putin shvati da je u interesu Rusije da se ovo pitanje reši kompromisom.
"Nisam siguran da sva ova tri uslova mogu da se ispune i sve više izgleda da je Janukovič potpuno nepouzdan", navodi Bzežinski, koji smatra da je neizvesno da li će Janukovič ostati na svojoj funkciji mada je na početku krize mogao da se zamisli neki aranžman po kome bi on ostao kao predsednik bar dok se situacija ne smiri i ne organizuju izbori za predsednika sa manjim ovlašćenjima.
"Janukovič brine za fotelju ali i za bogatstvo koje su stekli on i sin"
Upitan da li bi Janukovič mogao da olakša situaciju ostavkom, Bzežinski kaže da bi to svakako pomoglo ali da veruje da se ukrajinski predsednik ne brine samo zbog funkcije već i zbog bogatstva koje su stekli i on i njegov sin od kada je postao predsednik.
Bzežinski ocenjuje da delovanje Zapada za sada nije bilo impresivno, da su sporo reagovali na Janukovičevu promenu stava pre nekoliko meseci (kada je odustao od sporazuma o približavanju EU i okrenuo se Rusiji) i da je tek u poslednjih nedelju dana Zapad pokazao vidljivije angažovanje u toj situaciji.
Zapad, po njegovom mišljenju, je sve svesniji da mora da postoji znatan fiansijski paket
kao i set jasno definisanih političkih ciljeva koji daju Ukrajini šansu da ostane dobar sused Rusiji ali da istovremeno proširi svoje veze sa Evropom, dok Amerika treba da uveri Rusiju da kretanje Ukrajine ka Evropi nije deo koalicije koja preti ruskim interesima.
Konačno, kako je rekao, ako Rusija nije spremna ovo da prihvati ona će biti suočena "verovatno sve više neprijateljski nastrojenom, ogorčenom i možda potpuno eksplozivnom Ukrajinom".
Što se tiče sankcija on smatra da one ne treba da budu glavno oruđe u politici prema Ukrajini, ali da bi mogle da budu neke sankcije usmerene prema određenim pojedincima koji su finansijski imali korist od pristupa Zapadu ali koji imaju negativnu ulogu u Ukrajini i u Rusiji.
Bzežinski smatra da SAD treba indirektno da učestvuje u pregovorima između EU i Ukrajine, a mnogo direktnije na bilateralnoj osnovi treba da razmatra to pitanje sa Rusima.
"Za Ruse je od direktnog interesa stabilan odnos sa Amerikom na duge staze, koji ne zapada u sve veći negativizam hladnog rata i to bi trebalo da bude od direktnog interesa za nas (SAD) takođe", navodi Bzežinski i ukazuje da ruski predsednik Vladimir Putin treba da shvati da njegova podrška Janukoviču dugoročno nije u intersu Rusije jer će time stvoriti u Ukrajini rašsireno antirusko osećanje među većinom Ukrajinaca.
