Ko će izraditi katastar za Mesec?
Na Mesecu, u budućnosti, mogu da se pojave privatna naselja ili čak preduzeća za eksploataciju sirovina, a među vlasnicima će, kao nekada na Zemlji, izbijati teritorijalni sporovi. Zbog toga je neophodno na vreme utvrditi pravo vlasništva.
Treba potvrditi prava vlasništva na parcele na Mesecu i drugim nebeskim telima i utvrditi posebne zaštićene zone, smatra biznismen iz SAD Robert Bigelou. Firma "Bigelou aerospejs" konstruiše module za stanovanje na naduvavanje. Od njih će se u perspektivi graditi u orbiti leteći hoteli za turiste!
Prema Bigelouovoj zamisli, od delova na naduvavanje na Mesecu može da se sklopi baza. Međutim, one se pita: Ima li vlasnik takvog stana pravo na posebnu zonu, gde drugima nije dozvoljen ulaz?
Isto pitanje biće aktuelno i za vlasnika preduzeća za eksploataciju helijuma na Mesecu. I tada, bez izuzetnih prava na konkretnu teritoriju, privatna industrija na Mesecu neće raditi. Biznismen je tumačenje zatražio od Odeljenja komercijanog kosmičkog transporta, koje spada u Federalnu upravu civilne avijacije.
On pretpostavlja da bi resor mogao da odredi u svakom konkretnom slučaju veličinu zaštićene teritorije, dajući firmama dozvole za kosmičku delatnost.
Samo postavljanje pitanja na pravo vlasništva van granica Zemljine orbite narušila bi Ugovor o kosmosu iz 1967. godine, ubeđen je Bigelou. U tom međuvladinom dokumentu, zaista, postoji pravna kolizija, smatraju eksperti.
S jedne strane, važi pravilo međunarodnog sporazuma u skladu sa kojim nebeska tela i njihove površine ne mogu da podježu nacionalnom prisvajanju. S druge, u istim dokumentima nije ništa rečeno o mogućnosti privatne eksploatacije na tim objektima.
Propust u dogovoru svojevremeno je iskoristio Amerikanac Denis Houp, koji je uputio pismo UN i pitao ima li on pravo na svojinu na Mesecu? Pošto nije dobio odgovor, Houp je odlučio da Mesec proglasi za svoju imovinu, kao i druge planete i zvezde?! Od 1980. godine počeo je da trguje parcelama na Mesecu.
Njegov sunarodnik Gregori Nemic pretenduje na asteroid Eros, o čemu je obavestio razne instance. Kada je NASA 2001. godine iskrcala na Eros međuplanetarni uređaj, Nemic je uputio agenciji račun od 20 dolara za iznajmljivanje. NASA je proglasila zahtev nezakonitim, ukazavši da on proističe iz pogrešnog tumačenja Dogovora o kosmosu.
