Nije se primilila "demokratija": Libija propala posle Gadafija
Libija je u velikoj ekonomskoj krizi zbog zatvaranja glavnih naftnih polja, te država nema osnovne prihode tri godine posle rušenja vođe Moamera el Gadafija 2011. godine.
Na istoku Libije su od jula prošle godine blokirane glavna naftna polja, što je dovelo do pada proizvodnje na 250.000 barela nafte dnevno, dok je ranije proizvodnja bila 1,5 miliona barela dnevno. Posle deblokade polja El Harara na jugu, proizvodnja je početkom ove godine porasla na 570.000 barela dnevno, ali je poslednjih nedelja
ponovo opala jer su pobunjenici blokirali drugu platformu na jugozapadu Libije.
Naftna proizvodnja donosi 95 odsto prihoda države i čini 98 odsto izvoza Libije.
Po procenama Ministarstva nafte i Svetske banke, Libija je samo od jula 2013. godine izgubila više od 10 milijardi dolara. Premijer Ali Zeidan nedavno je izjavio da je Libija u ekonomskoj krizi i da će vlada imati teškoće da isplaćuje plate kako je bilo
planirano budžetom za ovu godinu.
Ekonomisti smatraju da će Libiji biti potrebno mnogo vremena da reši krizu, a i kada je reši, imaće tehničke i logističke probleme, kao i teškoće da vrati poverenje kupaca.
Svetska banka je navela da je Libija 2013. godine imala deficit od pet odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP), a za ovu godinu procenjuje da će biti četiri odsto. Država je zato morala lane da potroši između deset i 13 milijardi dolara svojih deviznih rezervi.
"Naftna kriza je duboko ugrozila privredu jer je znatno smanjila državne resurse", rekao je Ahmed Belras Ali, predstavnik libijske berze. Prema njegovim rečima nastala je atmosfera straha u poslovnim krugovima što utiče i na berzanske investicije.
Zbog političke nestabilnosti i sve veće nesigurnije, strani investitori strahuju da dođu u Libiju.
