Ko brani nemačkog predsednika od kritika?
Nemački kancelar Angela Merkel, ali i šef nemačke opozicije Frank-Valter Štajnmajer stali su u odbranu predsednika države Horsta Kelera, koga kritičari napadaju zbog ćutnje, odnosno, što se do sada nije oglasio u mnogim važnim temama, prenosi danas nemačka štampa.
''Kada ne bi bilo protokolarnih obaveza, mogli bi Nemci steći utisak da Keler više nije predsednik države'', prenosi štampa kritičare, ukazujući na to da se predsednik u svom prvom mandatu oglašavao češće od kancelara Merkel, a da sada-ćuti.
Opozicioni političari iz redova Socijaldemorkatske partije (SPD) i stranaka Zeleni i Levica traže da se Keler angažuju u različitim diskusijama - recimo, povodom spornih izjava šefa diplomatije Gvida Vestervela o primaocima socijalne pomoći, ili njegovim putovanjima s privrednicima, ili nerazjašnjenim temama u okviru vladajuće koalicije ili sponzor-aferi šefa vlade Severne Rajne Vestfalije Jorgena Ritgersa.....
''Smatram da bi bila dobra prilika za predsednika da se pobrine za više jasnoće u pojedinim, osnovnim pitanjima'', rekao je političar SPD Tomas Operman, prenose mediji.
|
|
Diskuje o mogućnosti direktnog izbora predsednika nisu nepoznate u Nemačkoj i Merkelova se jednom prilikom izjasnila protiv ideje da Nemačka u buduće direktno bira predsednika.
Kada je reč o nemačkom predsedniku, on protokolarno stoji na čelu države, predlaže kancelara, imenuje i razrešava, potpisuje zakone, kao poslednja instanca i, ima na neki način zatadak ''političkog arbitra'', koji se ne iscrpljuje u dnevno-političkim temama i deluje izvanpartijski, pa zato njegova reč ima težinu na nivou nacionalnog.
Savezni predsednik, po Ustavu, mora biti Nemac sa pravom glasa i to stariji od 40 godina.
On ima pravo na najviše dva mandata po pet godina, nema vrhovnu komandu nad oružanim snagama i protokolarno stoji na čelu zemlje, kao ustavni organ koji predstavlja državu ''kod kuće'' i u inostranstvu.
