Sirija: Deca ginu, a sile se bore za nadmoć
Sirija je za tri godine, koliko traju sukobi, postala mesto na kojem se sukobljavaju uticaji Amerikanaca, Rusa, zalivskih monarhija i Iranaca, ocenjuje danas agencija Frans pres.
Isporuke oružja, finansijska podrška, tajna diplomatska borba - ni u jednoj zemlji, od rata u Libanu 80-ih godina, nije se koncentrisao toliki stepen nasilja i borbe regionalnih i međunarodnih sila oko svog uticaja kao sada u Siriji.
U tim diplomatskim igrama, neke zemlje su povratile uticaj poput Rusije, druge su izgubile tle i izgledaju da su se udaljile od problema, kao što je slučaj sa SAD.
Američka administracija je dugo tražila odlazak predsednika Bašara al Asada, čak je razmišljala o slanju oružja sirijskim pobunjenicima, kao što je uradila u Avganistanu 80-ih godina. Pritisak Zapada, prvenstveno Pariza, Vašingtona i Londona,
kulminirao je posle hemijskog napada u avgustu 2013. u blizini Damaska. Nikada od početka krize, Zapadnjaci nisu bili toliko spremni da napadnu Damask, ali je na kraju predsednik SAD Barak Obama odustao od toga.
Sirijska kriza omogućila je Moskvi povratak na međunarodnu scenu. Oslabljena posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, retko sposobna da se suprotstavi kapricima Zapadnjaka, Rusija Vladimira Putina je strpljivo odigrala: blokada svake vojne pomoći pod mandatom UN i nastavak isporuka oružja u tu strateški važnu zemlju za svoj pristup Bliskom istoku.
Na vrhuncu krize, kada je Zapad bio na ivici da ispali rakete na Damask, Vladimir Putin je u septembru 2013. godine nametnuo sporazum za uništavanje sirijskog hemijskog oružja pod okriljem UN. Ta strategija je omogućila Moskvi da postane gospodar igre.
Veliki finansijeri sirijske opozicije, sunitske monarhije Saudijska Arabija, Katar i Kuvajt, najbrže su organizovale arapsku pobunu, posebno u okviru Arapske lige, protiv Asada. Njihova podrška pobunjenicima je politička, verska i geopolitička. Reč je o pružanju podrške sunitskoj većini naspram vladajućih manjinskih alavita, šiitske sekte, ali i o suprotstavljanju iranskom uticaju na Bliskom istoku.
Naftne monarhije upuštaju se u međusobni rat oko uticaja. Izvan Sirije, oko kontrole predstavnika opozicije (Katar protiv Saudijske Arabije), ali i na terenu, između pobunjenika i džihadista, bliskih Muslimanskom bratstvu ili salafistima.
Moćna regionalna sila i saveznik Moskve, Iran čije je pozivanje na konferenciju "Ženeva 2" izazvalo bes opozicije, "kumovao" je sirijskom režimu. Iran je od Sirije napravio ključnu zemlju za šiite na Bliskom istoku. Porodica Asad, otac Hafes kao i sin Bašar, obećali su Iranu da će kontrolisati Liban. Veoma moćna šiitska milicija Hezbolah je "trojanski konj" Irana. Pripadnici Hezbolaha bore se na strani sirijske vojske protiv pobunjenika i džihadista.
Šef iranske diplomatije Mohamad Džavad Zarif upozorio je Zapad pre konferencije u Švajcarskoj da će "zažaliti oni koji nastoje da udalje Iran", koji je prvo pozvan, a mu je potom uskraćen poziv na konferenciju.
U dosadašnjim sukobima u Siriji koji su počeli u martu 2011. godine, poginulo je više od 130.000 ljudi, ranjeno 500.000, milioni ljudi su izbegli, a zemlja ruinirana. Pobuna protiv Asadovog režima, u međuvremenu, prerasla je u razoran građanski rat.
Posle tri godine, u Švajcarskoj sutra počinje mirovna konferencija za pronalaženje političkog rešenja krize u Siriji na kojoj će se prvi put za istim stolom naći predstavnici vlasti i opozicije.
