Australija: Pakao na zemlji!
Kanađaninu Frenku Dančeviću učinilo se da vidi Snupija na teniskom terenu i tada je shvatio da halucinira od vrućine, pre nego što je kolabirao. Hrvat Ivan Dodig mislio je da će umreti, a engleski šampion Endi Marej upozorio je da su uslovi tako teški, da bi neko od igrača mogao da dobije srčani udar.
Deca koja skupljaju loptice, takođe, imaju problema zbog ekstremne toplote. Izvan Melburna, 10 vatrogasaca primalo je pomoć zbog iscrpljenosti tokom gašenja požara po vrelom danu. U gradu je čak 11-oro dece izvučeno iz automobila jer su ih majke dovele u smrtnu opasnost, ostavivši ih na toploti.
U sidnejskoj Lakembi, spasioci su spasavali bebu koju je majka ostavila da spava u kolima. Vrućina je tolika, da su spasioci morali da pružaju pomoć čak i ljudima na plaži.
Hlađenje i za životinjePo ovakvom vremenu, ljudi se snalaze da nađu rashlađenje i za sebe i za životinje. Vlasnici stavljaju pse na led, kupaju ih u koritima, a sirijski smeđi medvede Hani prima specijalnu hranu - povelik komad leda napunjen ribom, povrćem, voćem, mesom i - prelivom od jagoda. Led mu služi i za jelo, ali i da se nasloni na njega i hladi se. |
Dobro došli u Australiju u januaru! Veliki delovi jugoistoka kontinenta trpe ovih dana pod toplotnim udarom, u uslovima u kojima je živa, već u vreme ručka, u Melburnu i Adelejdu dostizala 40 stepeni.
Adelejd je bio i najtopliji od svih glavnih gradova sa 42,4 stepena.
Sidnej je imao sreće, temperature na zapadu (Penrit) stizale su "tek" do 40 podeoka. Neki drugi gradovi u NSNj kao, na primer, Denilikvin nisu jer je tamo bilo 44 stepena. U Svon Hilu, na granici sa Viktorijom, samo stepen manje - 43, čak je i na Tasmaniji znatno toplije od proseka. I tako će potrajati sve do subote, možda i do nedelje. U međuvremenu, stanovnici Viktorije su upozoreni da, iako će temperature pasti koji stepen, sada mogu da očekuju snažne oluje.
U sredu, 30 požara i dalje gori u Viktoriji. Postoji bojazan da bi vatra ponovo mogla da izbije tamo gde je već zaustavljena, kao što je Kangaru graund, na severoistoku Melburna.
- Postoji veći broj "vrelih tačaka" i posade provode ceo dan kvaseći ih i zatrpavajući žar - kaže kontrolor Kris Hardmen. - Ovo je prljav, težak posao u ekstremno vrućim uslovima, ali je važno da pokrijemo što veći teren pre nego što dođe do moguće promene pravca vetra.
Deset vatrogasaca savladala je iscrpljenost od toplote.
- Njima je veoma teško na ovako toplom vremenu, dok zaista teško rade. Sada su dobro i potrebno im je možda par dana da se oporave.
U prognozama, petak donosi najveću opasnost od požara, zbog jakog vetra koji će promeniti pravac.
Vrelo kao nikad u životuU nekim delovima Viktorije, temperature su prešle 45 stepeni. Čarlton u Maliju bio je najtopliji sa 46,3 stepena u pola četiri popodne. Takođe, u regionu Malija, Longerenong je zabeležio 46, a aerodrom Houptunu 45,7 stepeni. Svon Hil stigao je u 3.10 popodne na 45,2, a Mildjura u isto vreme na 44,8 stepeni. |
Građani koriste svaki izvor vode da se osveže. Na Australijen openu više nema limita - pa su viđeni posetioci kako sede u fontani tamošnjeg parka.
Javni prevoz u Melburnu posebno je otežan. Više od polovine ovdašnjih tramvaja nema hlađenje i ljudi se kuvaju dok se voze. Uz to, bilo je velikih poremećaja u saobraćaju zbog pregrejanih šina. Putnicima je saopšteno da mogu da očekuju kašnjenja.
Potrošnja struje je ogromna zbog klima-uređaja koji rade punom snagom. Tako se u Adelejdu strahuje da bi grad mogao da ostane bez struje ako sistem popusti pod potrošnjom. To se već desilo u Melburnu, gde su bez struje ostali veći delovi grada, a postoji bojazan da bi naredni prekid u snabdevanju mogao ove nedelje bez struje da ostavi čak 100.000 domaćinstava.
Problem ljudima predstavljaju i tople noći, s temperaturama od 28 stepeni. Novinari su primetili i da je izvršni šef "Metroa" Endrju Lezala bio na stanici Ričmond, razgovarao s putnicima i izvinjavao se.
Pazite na mališane
Iz melburnske Kraljevske dečje bolnice podsećaju roditelje da kod dece posebno prate probleme dehidratacije, naročito kod najmlađih koji su već bili bolesni ili su dobili groznicu.
- Glavni problem je kad deca izgube tečnost na vrućini - kaže doktorka Amanda Stok. Kad se razbole, onda ni ne žele da piju i tada je rizik još veći. Kod dece koja već imaju groznicu važno je da im roditelji omoguće da redovno piju, ako se to ne dešava ili povraćaju, treba da idu doktoru.
Doktor Stok kaže da roditelji treba da daju deci vodu redovno, ali nikada da ih primoravaju da piju.
- Decu treba podsećati da piju vodu. Posebno je važno da deci ispod 10 godina nudite vodu svaki sat i podsećate ih da piju kad su žedna. Ona znatno brže dehidriraju od odraslih jer imaju manje tečnosti u organizmu.
Doktorka takođe poziva roditelje da budu oprezni oko bazena i da nikada ne ostavljaju decu samu u kolima.
- Detetu neverovatno škodi ako se ostavi u vrelom automobilu. Važno je da ih rashlađujete
