Šaron: Iza sebe ostavio Izrael i zločin
Izraelci žale za svojim herojem Arijelom Šaronom, dok Palestinci smrt bivšeg izraelskog premijera koriste za nove osude i optužbe. Jedan visoki palestinski zvačnik pokojnika je označio "zločincem", a organizacija Hjumans rajt voč navela je da je Šaronu trebalo da se sudi za ratni zločin. Najviše mu se zamera za masakr u palestinskim izbegličkim logorima u Bejrutu, u vreme kada je bio ministar odbrane Izraela.
"Šaron je bio zločinac odgovoran za ubistvo Arafata i mi smo se nadali da će odgovarati pred Međunarodnim krivičnim sudom kao zločinac", rekao je član Centralnog komiteta Fataha Džibril Radžub.
U pojasu Gaze, islamistički Hamas je Šaronovu smrt označio "istorijskim trenutkom", ne štedeći reči kritike na njegov račun i ističući da njegova smrt znači "nestanak zločinca čije su ruke prekrivene palestinskom krvlju".
Oštre kritike uputila je i organizacija "Hjuman rajts voč", žaleći što bivši izraelski premijer neće odgovarati za zločine u izbegličkim kampovima Sabra i Šatila i za druga kršenja ljudskih prava.
Masakr u Sabri i Šatili se dogodio u septembru 1982. godine kada je ubijeno između 762 i 3.500 civila, uglavnom Palestinaca i libanskih šiita, a pokolj nad ljudima u izbegličkim kampovima u Bejrutu sprovela je libanska hrišćanska organizacija – falangisti.
Izraelske snage, falangisti i moguće Južna libanska armija, bili su u blizini Sabre i Šatile za vreme pokolja. Falangisti su iskoristili činjenicu da su Multinacionalne snage Izraela uklonile barikade i nagazne mine koje su okruživale izbeglički kamp u Bejrutu i tako izvšili pokolj nad civilima. Sam zločin su počinili takozvani "Mladići", banda koju je regrutovao Elie Hobeika, šef obaveštajne službe libanske armije.
Masakr je bio odmazda za ubistvo libanskog novoizabranog predsednika Bašira Džemaila, za koje su Maroniti (libanski hrišćani) optužili Palestince. Posle uubistva izbeglica u Bejrutu čule su se oštre optužbe na račun Izraela i unutar Izraela i iz sveta, jer su kampovi Sabra i Šatila bili pod kontrolom Izraelskih odbrambenih snaga.
Načelnik generalštaba Izraelske vojske bio je Rafael Eitan, dok je ministar odbrane bio je Arijel Šaron. Falangisti, koji su počinili ubistva, ostali su pošteđeni većine optužbi, a neki komentari su nagoveštavali da je moguće da je izraelska vojska bila umešana u incident. Vlada Izraela je uspostavila Kahanovu komisiju koja je istražila događaj i zaključila da je Izrael indirektno odgovoran za njega. Izveštaj je naveo da su izraelski komandanti morali da uoče mogućnost da će doći do pokušaja osvete i da ne dozvole flangistima da uđu u izbegličke logore.
Tada je zaključeno da Arijel Šaron snosi ličnu odgovornost za ignorisanje opasnosti od krvoprolića i osvete, i za nepreduzimanje neophodnih mera za sprečavanja masakra kao i za to što nije reagovao tokom odigravanja zločina kako bi ga prekinuo. Komisija je predložila da Šaron bude smenjen sa čela ministarstva odbrane, a posle prvobitnog protivljenja ministar odbrane ipak je dao ostavku.
Šaron će biti shranjen u ponedeljak na svom ranču "Javor" u pustinji Negev, pored svoje supruge Lili. On je davno izrazio želju da bude sahranjen tamo, umesto na groblju na Brdu Hercl u Jerusalimu, gde se sahranjuju izraelski lideri. Komemoracija će biti održana u izraelskom parlamentu, Knesetu, u ponedeljak.
Šaronovo telo biće izloženo u Knesetu u nedelju od podne do 18 časova i javnost je pozvana da oda poslednju poštu 11. izraelskom premijeru koji je umro pošto je osam godina bio u komi posle moždanog udara.
