Prvi svetski rat u brojkama: Mala Srbija, ogromni gubici
U Prvom svetskom ratu mobilisano je 70 miliona vojnika, poginulo je 10 miliona, a 20 miliona ljudi je ranjeno, podaci su koje je agencija Frans pres (AFP) prikupila o tom, do tada najvećem ratu u istoriji.
Podaci o Velikom ratu, kako je nazvan prvi globalni sukob između dva saveza država koji je trajao od 1914. do 1918, variraju zbog toga što početkom 20. veka nije postojao ozbiljan sistem za prikupljanje statističkih podataka.
Junačka Srbija
AFP navodi da je mala srpska vojska, proporcionalno broju svojih vojnika, pretrpela užasne gubitke sa 130.000 mrtvih i 135.000 ranjenih, što je bilo oko tri četvrtine srpskih vojnika u Prvom svetskom ratu.
Pored vojnih, i civilni gubici Srbije bili su izuzetno visoki. Prema proceni delegacije Kraljevine SHS na mirovnoj konferenciji u Versaju, ratna šteta Srbije iznosila je tačno polovinu ukupne nacionalne imovine, dok je u ratu stradalo 28 odsto stanovnika.
Prema tim podacima, Srbija je izgubila 62 odsto muškog stanovništva od 18 do 55 godina, od čega je 53 odsto poginulo, a devet odsto je bilo trajnih invalida. |
U ratu je učestvovalo više od 70 zemalja, navodi AFP, ali ističe da sve te zemlje tada nisu bile nezavisne, već su bile u sastavu šest carstava ili kolonijalnih imperija - Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Rusija, Nemačka, Austrougarska i Osmansko carstvo činile su epicentar konflikta.
Samo oko deset nezavisnih država bilo je u ratu u leto 1914, dok su se drugi konfliktu priključivali kasnije, Italija na primer 1915, a SAD 1917. godine. Te države su, međutim, imale više od 800 miliona stanovnika, što je činilo više od polovine stanovnika sveta u to vreme. Samo će oko 20 država uspeti da ostane neutralno tokom čitavog konflikta, uglavnom u Latinskoj Americi i Severnoj Evropi.
U Prvom svetskom ratu mobilisano je 70 miliona vojnika. Zaraćene strane su na samom početku sukoba mobilisale 20 miliona ljudi. Više od polovine mobilisanih ubijeno je ili ranjeno tokom konflikta, navodi AFP.
U Francuskoj je mobilisano oko osam miliona ljudi, 13 u Nemačkoj, devet u Austrougarskoj, devet u Velikoj Britaniji i Britanskom carstvu, 18 miliona u Rusiji, šest miliona u Italiji, četiri u SAD. U ratu je poginulo 10 miliona ljudi, a 20 miliona vojnika je ranjeno.
Poginulo je 1,4 miliona Francuza a njih 4,2 miliona je ranjeno. Nemačka je imala 1,8 miliona mrtvih i 4,2 miliona ranjenih, Austrougarska 1,4 miliona mrtvih i 3,6 miliona ranjenih, Rusija 1,8 miliona mrtvih i pet miliona ranjenih. Britansko carstvo imalo je 900.000 mrtvih i dva miliona ranjenih, Italija 600.000 mrtvih i milion ranjenih, a Osmansko carstvo 800.000 poginulih.
Izbeglice, udovice i pisma sa fronta
U ratu je bilo šest miliona zarobljenika i više od 10 miliona izbeglica i interno raseljenih u Evropi, najviše u Rusiji, Srbiji, Francuskoj, Belgiji, Nemačkoj i Jermeniji. Oko 20 miliona civila živelo je pod okupatorskim režimom krajem 1915, u Belgiji, Francuskoj, Poljskoj i Srbiji. Zaraćene strane su posle rata imale tri miliona udovica i šest miliona siročadi. Tokom 51 meseca sukoba, razmenjeno je 10 milijardi pisama i paketa između boraca na zapadnom frontu i njihovih porodica. |
U najznačajnijim bitkama Prvog svetskog rata - bitkama za Verden i Somu - poginulo je, ranjeno ili nestalo 770.000, odnosno 1,2 miliona ljudi. Ipak, početak sukoba obeležio je i najveći broj žrtava. Samo 22. avgusta 1914. godine poginulo je 27.000 fracuskih vojnika, što je ujedno i najkrvaviji dan u istoriji francuske vojske. Oko 70 odsto poginulih i povređenih stradalo je u artiljerijskoj borbi, a u sukobu je prvi put korišćen i otrovni gas, od kojeg je umrlo 20.000 ljudi.
Pored gubitaka koje su pretrpele vojske zemalja u sukobu, u ratu su stradali milioni civila. Izdvaja se i masakr turskih snaga nad jermenskim civilima, u kojem je ubijeno milion ljudi.
Najmanje pet miliona ljudu stradalo je tokom građanskog rata u Rusiji i u posleratnim konfliktima u istočnoj Evropi i Turskoj, smatraju neki istoričari, navodi AFP.
Krajem rata od epidemije gripa umrlo je između 20 i 40 miliona ljudi, iscrpljenih zbog višemesečnih nestašica i loših uslova života.
Procenjuje se da je rat sedam prvobitnih zemalja učesnika sukoba koštao 180 milijardi dolara, od čega su dve trećine morali da izdvoje Saveznici, a trećinu Centralne sile.
