Nemačka: Balkanska svađa oko istog jezika
Države nastale posle raspada Jugoslavije koriste jezik da bi se izborile za nacionalni identitet, ocenjuje danas agencija DPA navodeći da je u bivšoj SFRJ 21 milion ljudi govorilo srpskohrvatski odnosno hrvatskosrpski dok danas političari stvaraju nove jezike.
Kako prenosi Dojče vele, "slična emotivna debata" odavno se vodi i u samom srcu Evrope – između Nemaca i Austrijanaca. Kada govore o odnosima s velikim susedom, Nemačkom, Austrijanci često citiraju reči: "Ništa nas ne deli toliko koliko naš zajednički, ali ipak tako različit jezik".
Jezik je zajednički, a ipak tako različit. Vrlo sličan spor je prisutan na Balkanu. Iako su u bivšoj Jugoslaviji svi razumeli srpskohrvatski, ovaj jezik je danas podeljen na srpski, hrvatski, crnogorski i bosanski, navodi DPA.
Jezik je često uzrok trzavica među narodima koji su nekada živeli zajedno, ocenjuje DPA i kao primere navodi proteste u Sarajevu, bojkot nastave u Novom Pazaru, ali i inicjativu "NE ćirilici u Vukovaru".
U Hrvatskoj su nacionalisti poslednjih nedelja sakupili oko 650.000 potpisa da bi prisilili vlast da raspiše referendum. Oni žele da tim putem zabrane srpskoj manjini da koristi svoj jezik u institucijama. Istovremeno, u hrvatskom se stvaraju nove, veštačke reči da bi se taj jezik udaljio od neomiljenog srpskog.
Što se tiče Crne Gore, situacija je još komplikovanija, piše DPA. Pošto je ta država postala nezavisna od Srbije 2006, političari su odlučili da se u toj zemlji govori poseban jezik – crnogorski, što piše i u ustavu. Ipak, polovina stanovništva se smatra Srbima, pa će ovaj spor o jeziku dugo potrajati. Čak se i lingvisti u toj zemlji i van nje ne slažu oko toga da li je crnogorski samo dijalekt srpskog ili samostalni jezik.
Za države sa malim brojem stanovnika važno je da se razlikuju od svojih suseda, ocenjuje DPA i dodaje da se uticaj političara ipak primećuje u praksi pa se, iako se u regionu još svi razumeju, u novinama prevode pojedini izrazi i izreke, a filmovi titluju.
