Ispod grenlandskog leda nađen ogroman rezervoar vode
Naučnici su našli ogroman rezervoar vode od otopljenog leda, veličine Irske, koji tokom cele godine leži nezamrznut ispod grenladskog ledenog pokrivača i može da pruži važne informacije o rastu nivoa svetskih okeana i mora, prenosi britanski BBC.
Prema studiji objavljenoj u časopisu "Nejčer džiosajens", naučnici navode da je voda u vazdušnim džepovima između delova leda, na sličan način na koji voćni sok ostaje tečan u ledenim pićima.
Naučnici, međutim, imaju mnogo pitanja na koja nemaju odgovor o tome kuda i kojom brzinom ta voda teče, ako se uopšte kreće.
Najnovija studija je utvrdila da se znatne količine vode od otopljenog leda nalaze u delimično čvrstom sloju snega koji čini gornji nivo glečera i još se nije zaledio. U proleće 2011. istraživači su prokopali dublje u taj prhki sloj snega, i na njihovo iznenađenje, našli tekuću vodu iako je temperatura vazduha iznosila čak minus 15 stepeni.
S obzirom da je to bilo mnogo pre početka leta, tim naučnika je zaključio da ta voda opstaje u tečnom stanju i tokom zime na Grenlandu.
Dramatično smanjenje ledenog pokrivačaPrema poslednjem izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene, ledeni pokrivač se između 1992. i 2001. smanjivao za 34 milijarde tona leda godišnje, a ta količina se povećala na čak 215 milijardi tona između 2002. i 2011. |
Naučnici navode da se voda ne ledi jer velike količine snega krajem leta padaju na površinu ledenog pokrivača, i štite vodu od niske temperature vazduha, te ona zato može da se cele godine ne zaledi.
Po njihovim grubim procenama, u rezervoaru ispod leda veličine 70.000 kvadratnih kilometara nalazi se 140 milijardi tona vode, što je ekvivalentno godišnjem rastu nivoa mora od 0,4 milimetara ili polovini vode koja s Grenlanda oteče svake godine u mora.
Ali, naučnici uopšte ne znaju kuda će ta voda: "To zavisi od toga da li je voda povezana sa sistemom preko kojeg odlazi u okean, ili je izolovana i u potpunosti se ponaša kao odvojeni rezervoar", kaže profesor Rik Forster sa Univerziteta u Juti.
On dodaje da je potrebno mnogo bolje istražiti ceo sistem, da bi se moglo predvideti da li će i koliko porasti nivo mora čemu je u poslednjih 100 godina znatno doprinelo topljenje grenladskog ledenog pokrivača.
