Kako poslodavci zloupotrebljavaju krizu
Mnogi američki poslodavci zloupotrebljavaju krizu i opšte smanjivanje broja radnih mesta kako bi pojačali pritisak na zaposlene. Primeri su brojni i raznovrsni, pa se čak i o zdravstvenom stanju radnika više ne vodi računa. Za njihov izostanak u slučaju bolesti gazde su ranije imale razumevanja, ali sada više nije tako. Više od polovine ispitanih radnika u SAD kaže da ih poslodavci zovu u vreme kada ne bi trebalo da rade, i to prilično redovno
Džeremi Lesniak je vlasnik manje kompanije koja se bavi veb dizajnom. U njegovoj firmi ima 10 zaposlenih i na stotine klijenata. Odsustvovanje zbog bolesti ne dolazi u obzir.
"Imam dva mobilna telefona i pejdžer. Uzeo sam par puta delimično slobodne dane ili sam radio od kuće, ali ne pamtim da sam uzeo ceo slobodan dan u proteklih šest godina", izjavio je Lesniak Rojtersu.
Tokom nedavne epidemije novog gripa poslodavci su očajnički želeli da izoluju bolesne radnike, prozivajući sve one koji su činili suprotno, međutim, kriza je pojačala pritisak i na radnike i na šefove da, umesto da boluju kod kuće, rade čak i iz kreveta.
"Postoji imperativ da se bude na poslu, delimično jer se ljudi plaše da će ostati bez posla ukoliko se ne pojave", izjavio je za Asošieted pres Dejv Kuper, koji se bavi zapošljavanjem ljudi u jednoj konsultantskoj kući u Los Anđelesu.
"Ranije su kompanije imale razumevanja kada se ljudi razbole. Sada više nije tako. Znam ljude koji su slali mejlove iz bolničke sobe ili prisustvovali konferencijskim razgovorima u trenutku kada jedva da su mogli da govore koliko su bili bolesni. Recesija je pogoršala stvari", dodao je on.
Vlasnici kompanija koji imaju pristup novoj tehnologiji i zaposleni u malim preduzećima osećaju najveći pritisak.
Dnevnice? Kakve dnevnice?!
Radnici opravdano strahuju da neće dobiti dnevnicu za dan kada su zbog bolesti izostali sa posla, a to potvrđuju i podaci Američkog biroa za radničku statistiku, prema kojima 39 odsto zaposlenih u privatnom sektoru ne dobija dnevnicu kada izostaje sa posla zbog bolesti. |
Ešli Heris radi u kompaniji koja ima samo tri stalno zaposlena radnika i u slučaju bolesti posao bi stao.
"Stvari treba obaviti u određenom trenutku da bi se postigao uspeh. Ako to znači da ću se javiti na moblini telefon iz kreveta ili poslati mejl na vreme, ja sam više nego srećna da to uradim", izjavila je Heris birtanskoj novinskoj agenciji.
U istraživanju koje je 2008. godine sproveo Institut za porodicu i rad, utvrđeno je da je 63 odsto zaposlenih dobilo pravo na korišćenje najmanje pet dana u slučaju bolesti, dok je kategorija manje plaćenih radnika u mnogo nepovoljnijem položaju.
"Više od polovine radnika kaže da ih poslodavci zovu u vreme kada ne bi trebalo da rade i to prilično redovno", izjavila je Elen Galinski, predsednica i suosnivač Instituta.
Đina Kazimir je vlasnica kompanije koja se bavi onlajn komunikacijama u Merilendu.
"Ne uzimam uopšte slobodne dane. Čak i kada sam imala novi grip proveravala sam mejlove jednom ili dva puta dnevno, a bila sam toliko bolesna da sam jedva mogla da stojim na nogama. Godišnji odmor je pravi izazov. Obično obezbedim pristup internetu za svaki slučaj", istakla je ona.
"Posao je maraton. Mi trčimo sve jače i brže. Ono što mi znamo iz istraživanja je da je posao trening u određenim intervalima. Potrebno vam je vreme da se odmorite", istakla je Elen Galinski.