Roditelje na sud zbog batina
Roditelji u Australiji, pripazite! Ako vam se omakne da vlastitom detetu udarite ćušku, moglo bi da dogodi da odgovarate Ujedinjenim nacijama. Komitet OUN za prava dece upravo je upozorio vladu Australije da roditelji koji udare svoje dete treba da budu krivično gonjeni, a nastavnicima treba da se naredi da prijave stroge roditelje.
Ovo znači da Ujedinjene nacije traže od Australije da napusti tradicionalno pravo roditelja da "u razumnim granicama", koriste i ćuške. Fizičko kažnjavanje sada se stavlja u istu ravan kao nasilje u porodici i napastovanje. Roditelji, dakle, treba da koriste druge forme disciplinovanja.
Dečja prava1. Pošten tretman u svemu
|
Preporuka je i da se svi profesionalci koji rade s decom, kao što su nastavnici i vaspitači, podvrgnu obuci da bi mogli da uoče i izveste o svim slučajevima nasilja prema deci. Preporuke Ujedinjenih nacija nalaze se u prvom izveštaju Federalnom parlamentu, koji je podnela komesar za pitanja dece Megan Mičel. Ona je pozvala na nacionalni razgovor o zabrani batina.
- Postoji argument da nasilje ili napad bilo koje vrste prema deci nije u njihovom interesu. Mi sigurno ne želimo da deca rastu u strahu od nasilja i onda ponove nasilje. Ali, mi ne želimo ni da proglasimo roditelje kriminalcima koji pokušavaju da spasu svoju decu da ne završe na ulici. Ovde se radi o tome gde je linija koja ne treba da pređe - kaže Mičel.
Gospođa Mičel, koja ima zadatak da kontroliše primenu dečjih prava, pozvala je Abotovu vladu da potpiše međunarodnu konvenciju o davanju prava deci da se žale Ujedinjenim nacijama ako su im prava ugrožena. Prema njenim rečima, deca u zatvorima ili drugim oblicima pritvora, uključujući i decu-azilante, treba da imaju pravo žalbe OUN.
Prema međunarodnoj konvenciji, dečja prava uključuju pravo na "odmor i razonodu", obrazovanje i zaštitu od "okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg kažnjavanja". Ona ipak ne smatra da bi deca trebalo da dobiju pravo žalbe zbog ćuški.
Ćuška poslednje rešenjeMajka troje dece Dena Švajkovski priznaje da je ćuška za dete poslednji izlaz, ali smatra da je na roditeljima da odluče kako da kazne dete. Ova 34-godišnja majka iz brizbejnskog Nju Farma ima svoj sistem - dete dobije ćušku tek nakon što ga je upozorila tri puta i strpljenje je izdalo. |
Kraljevski australijski lekarski koledž takođe je zatražio da se fizičko kažnjavanje stavi izvan zakona. Ovakvo postupanje može da dovede do depresije, anksioznosti, agresije i zloupotrebe opojnih droga ili alkohola među decom, navode lekari. Gospođa Mičel preporučuje vladama da zaustave zatvaranje tinejdžera u zatvore za odrasle koji su, kako kaže, za njih onda "karta za život u kriminalu".
Familije koje se muče sa decom najpre treba da dobiju pomoć, a tek onda da se deca odvedu od njih, smatra ona. Prvi ministar smatra da su ćuške dobre.
- Povremeno, najbolja stvar je da dete dobije ćušku - smatra Toni Abot.