Stotine hiljada ljudi u Kijevu teraju Janukoviča s vlasti

Više stotina hiljada demonstranata zahtevalo je u nedelju na protestu u centru Kijeva odlazak predsednika Viktora Janukoviča sa vlasti, optužujući ga za prodaju Ukrajine Rusiji.

Demonstranti u Kijevu zahtevaju odlazak predsednika Janukoviča s vlasti

 

Noseći evropske i ukrajinske zastave, između 250.000 i 300.000 ljudi okupilo se na Trgu Nezavisnosti i okolnim ulicama, uzvikujući "Ostavka, ostavka!" i pevajući ukrajinsku himnu.

Organizatori skupa tvrde da je na protestu bilo "skoro milion" demonstranata, dok je prema procenama policije pristalica opozicije bilo 60.000, dok je Janukoviča podržalo 15.000 ljudi na skupu ispred parlamenta, nedaleko od Trga nezavisnosti.

Jedan od lidera opozicije Arsenij Jacenjuk pozvao je na "širenje protesta" i "blokiranje četvrti u kojoj su vladine zgrade".

Demonstranti su postavili više šatora u blizini sedišta vlade i počeli da postavljaju barikade sa korpama sa cvećem u toj četvrti, vidi se na snimcima koje je objavila ukrajinska televizija.

Neposredno pre kraja današnjeg protesta, sprecijalne ukrajinske službe najavile su otvaranje istrage zbog pokušaja "preuzimanja vlasti" "određenih političara" koji su "nezakonito delovali". Nije precizirano, međutim, na koje se ličnosti ta istraga odnosi.

Na Trg nezavisnosti ne može ni igla da padne

 

Demonstrante su podržale brojne ukrajinske javne ličnosti iz sveta kulture i verski lideri, a pismo bivše premijerke Julije Timošenko, koja služi zatvorsku kaznu, okupljenima je pročitala njena ćerka.

"Ne odustajte, ne povlačite se, ne sedajte za pregovarački sto sa vlastima koje imaju krvi na rukama", poručila je Timošenko i dodala da je cilj opozicije "hitan odlazak ukrajinskog predsednika".

"Danas imamo izbor između potčinjavanja korumpiranoj diktaturi i povratka kući - u Evropu', navela je Timošenko u pismu demonstrantima.

Jedan od lidera opozicije Vitalij Kličko pozvao je na generalni štrajk. "Siguran sam da možemo da oborimo ovu vlast", poručio je on.

Odbijanje vlasti krajem novembra da potpišu sa EU sporazum o pridruživanju sa EU i umesto toga okrenu se jačanju ekonomske saradnje sa Rusijom, izazvalo je proteste opozicije i političku krizu neviđenu posle Narandžaste revolucije.

Opozicija je zahtevala i raspisivanje vanrednih izbora, kao i kažnjavanje odgovornih za policijsko nasilje nad demonstrantima i oslobađanje uhapšenih na protestima iz pritvora.