Hoće li veštački čovek biti normalno dete ili monstrum?
Veštački čovek je stvar bliske budućnosti, ali je veliko pitanje kako će on izgledati u psihološkom smislu, pošto neće imati majku - upozoravaju naučnici. Nauka usmerava napore na stvaranje tehnologije veštačkog rođenja, ali svi se pitaju - da li će veštačkog građanina prihvatiti društvo?
Podsticaj za burnu polemiku u naučnoj sredini dao je film francuskog režisera Marija Mandija "Veštačka materica", koji se bavi ventelesnim rođenjem.
Film je posvećen tehnologijama nošenja deteta van majčinog tela. Po mišljenju režisera, istraživače podstiče u tom pravcu, s jedne strane, razvoj tehnologija veštačke oplodnje, a sa druge - razvoj metode održavanja života nedonoščadi.
Mandi pokušava da skrene pažnju na etičku stranu problema, plašeći se da odsustvo kontakta sa majkom negativno može da utiče na razvoj deteta.
Stručnjaci se slažu u jednom: mogućnosti za razvoj dece odvojeno od ženskog tela pojaviće se relativno brzo. Za sada je rano govoriti o većim uspesima eksperimenata, ali je rad u tom pravcu već doveo do revolucinarnih otkrića u oblasti molekularne biologije, neurofizilogije, transplantologije i genetskog inženjeringa.
Međutim, moralna, odnosno etička strana problema izazivaju kod lekara i sociologa velika pitanja.
Jedan deo naučnika upozorava da kloniranje organizama, teorijski, može i sada da se radi, ali su posledice nejasne. Uz savremeni nivo razvoja tehnike dobijaćemo nešto "ne baš sasvim normalno", sa odstupanjima u mnogim pogledima. Tako je i sa veštačkom mataricom: dok ona bude mogla da daje "normalnu decu" proći će još sto godina.
Ali - pitaju mnogi naučnici - zašto je to uošte potrebno?
Kako će se "veštačko dete" razvijati? Veštačka materica je mašina, odnosno kompjuter. Svaki kompjuter može nepravilno da radi. Dete može da se rodi, ali šta će biti s njim za deset ili dvadeset godina? Možda će se broj stanovnika povećavati, ali kvalitet ljudi će padati. To je protiv prirode - smatraju kritičari stvaranja dece bez majki.