Legalan status samo preko sponzora
Dok američki mediji jednog dana sahranjuju, a drugog oživljavaju imigracionu reformu u Americi kojom bi se rešio status 11 miliona imigranata koji nelegalno žive u Americi, proreformski aktivisti nastavljaju sa snažnim pritiskom na američki Kongres da stavi na glasanje Zakon koji je usvojio Senat ili da izađe pred javnost sa svojim zakonom.
Javnost je uveliko uključena u javne diskusije, a poslednjih meseci mogle su se čuti veoma optimistične, ali i veoma pesimistične prognoze o sudbini najavljene imigracione reforme. Među pesimistima sigurno je njujorški imigracioni advokat Marijan Cvjetičanin koji uskoro otvara kancelariju i u Čikagu. On je i ranije
Podrška sa svih strana
Podsetimo da je američki Senat sa 68 glasova prema 32, izglasao 27. juna istorijski Zakon o sveoubuhvatnoj imigracionoj reformi prema kome bi oko 11 miliona nedokumentovanih imigranata dobilo pravo na legalan boravak i rad u Americi. Posle usvajanja, Zakon napisan na više od hiljadu strana predat je Kongresu na usvajanje, ali je od tog momenta u pretežno republikanskom Kongresu ceo proces potpuno stopiran. Poslednjih meseci i negativna i pozitivna kampanja uzele su velikog maha, a proimigracioni pokreti i protesti su organizovani u toku celog leta širom zemlje. Protestantima su se pridružili predstavnici uglednih američkih organizacija, udruženja, kompanija, advokati, radnički i religiozni lideri, a Mark Cukerberg, osnivač i vlasnik Fejsbuka, jedan je od veoma glasnih zagovornika reforme. Takođe, ispred Bele kuće štrajkači glađu odnedavno su razapeli šatore, a predsednik Barak Obama i njegova supruga Mišel posetili su ih u četvrtak, na Dan zahvalnosti i dali im svoju podršku. |
komentarisao imigracioni zakon i iznosio svoje prognoze reforme, a ovaj put je rekao za "Vesti" da je sada pesimitičniji nego što je ikad bio.
- Veoma sam pesimističan, i to zato što su se i najcrnje prognoze obistinile. Jasno je da nećemo imati nikakvu imigracionu reformu do kraja ove godine, a ja sam prilično siguran da je neće biti ni 2014. godine kao što mnogi očekuju. Za to postoje dva razloga - jedan je što nema sporazuma između republikanaca i demokrata čak ni o nekoj vrlo limitiranoj imigracionoj reformi, a drugi što sada ulazimo u 2014. u kongresni izborni ciklus kada kongresmeni počinju da se pripremaju za izbore od februara - marta. Nije dakle realno da će republikanci pristati da uopšte razmišljaju o tome, veli naš sagovornik.
On je mišljenja da bi republikanci možda i mogli da pristanu na parcijalnu, delimičnu reformu jer bi to bio kompromis i za jedne i za druge. Za demokrate jer bi videli da je barem nešto od reforme urađeno, a za republikance jer bi mogli da kažu - evo, napravili smo nešto, nismo baš sasvim protiv imigracione reforme.
- Osim toga to je pravno izvodljivo - kaže on. - Karakteristika tih parcijalnih reformi je da svako onaj ko hoće da aplicira za legalan status mora da ima sponzora ili člana familije koji može da ga spoznoriše. Legalan status dobili bi ljudi koji imaju osnov za to kroz porodicu ili posao, i to ne bi bila totalna amnestija koju traže Hispanoamerikanci.
Na pitanje da li ovako stanje sa milionima nedokumentovanih imigranata može da traje, on odgovara potvrdno i dodaje:
- Može da traje još 20-30 godina. Amerika ima 330 miliona ljudi, od čega je samo deset miliona ilegalno. Oni, dakle nemaju poseban razlog da to promene sve dok ta ilegalna imigracija ne naraste na, recimo, 50 miliona ljudi, a to se neće dogoditi u narednih 10-20 godina! A posebno ne, ako je jedna strana (republikanci) izuzetno protiv toga, a druga strana (demokrate) im to nameće kao političku igru. Kada demokrate kažu republikancima - mi to radimo jer ćete vi izgubiti izbore za dve godine, tek onda oni ne pokazuju da žele da legalizuju ljude, već da sve to rade iz političkih razloga. Demokrate su, po mom mišljenju, potcenile republikance. To se nije smelo tako postaviti i politizovati - kaže Cvjetičanin i dodaje da se on oduvek zalagao za kompromis.
To znači, prema njegovim rečima, da se najpre legalizuju ljudi koji imaju pravnu osnovu za to - dakle oni koji imaju muža, ženu, braću, sestre, decu, roditelje ili mogu da dobiju ponudu za posao. Tu bi većina naših ljudi, za razliku od Hispanoamerikanaca, našla nekog sponzora i posao.
- Za sada je tako, kaže on i dodaje: - Neće se dogoditi ono čega nema! Ljudi treba da gledaju da li imaju pojedinačno pravnu osnovu za individualnu legalizaciju! - zaključuje na kraju Cvjetičanin.
Deportacija posle radnih dozvola?
Na pitanje da li je parcijalna reforma ona koju u poslednje vreme pominju mnogi poltičari, a koja znači najpre legalizaciju dece koju su doveli roditelji, pa onda legalizaciju poljoprivrednika, pa stručnjaka i drugih, on kategorično kaže:
|
