Umesto gipsa deci amputiraju noge i ruke
Tajfun Haijan koji je pogodio Filipine iza sebe je ostavio pustoš i humanitarnu katastrofu. Gladni se otimaju za hranu, spava ko gde stigne, a najmaje šansi imaju povređena i prevremeno rođena deca.
Novorođenče zamotano u zelenu krpu i žuti najlon leži na prljavom madracu na podu bolničke kapele u gradu Taklobanu na Filipinima. Rođeno je pre vremena jer je majka doživela stres. Ima samo 1,3 kilograma, a jedina medicinska pomoć koju može da dobije je infuzija. Inkubatora nema, nema ni struje... Ipak, lekari kažu da ima nekih šansi da preživi, ali niko ne sme da predviđa.
Ovo je samo jedna od "tajfunskih beba", dece rođene za vreme i posle tajfuna koji je zahvatio Filipine. Aktivisti raznih humanitarnih organizacija tvrde da su novorođenčad i trudnice najugrožene i najranjivije grupe pogođene prirodnom katastrofom.
Naime, od trenutka kada je tajfun poharao Filipine, samo u Taklobanu umrlo je šestoro novorođenčadi. Lekari kažu da bi njihove živote spasio jedan malo jači generator koji bi mogao da napaja strujom inkubatore, ali oni do njega ne mogu da dođu. Lekari, koji su i sami žrtve tajfuna, zato se snalaze kako znaju i umeju. Bebe umotavaju u najlon, kako bi se koliko-toliko održala neophodna temperatura.
Mame su postale priučene medicinske sestre, a od lekara su dobile lekciju kako da ručno pumpaju kiseonik u pluća prerano rođenih beba u nadi da će na kraju ipak preživeti.
Ništa bolje od novorođenčadi ne prolaze ni starija deca ili odrasli koji su u tajfunu slomili ruke ili noge. Zbog nedostatka antibiotika, krvi za transfuziju i medicinskih potrepština lekari su prisiljeni da vrše amputacije kako bi sprečili da dođe do sepse. Povrede koje bi u normalnim uslovima bile lako izlečive, na području koje je uništeno tajfunom postaju smrtonosne, a u najboljem slučaju ostaje trajni i potpuni invaliditet.
