"Zapad je kao zatvor"

U Podhomolju, u podnožju brda Krilaš, na ulazu u Gornjačku klisuru smestilo se selo Ćovdin, poznato još po tome što je većina žitelja rasuta po belom svetu. Izuzetak čini 31-godišnji Jovica Stojadinović, rođen u Inzbruku, čiji roditelji žive već nekoliko decenija u Austriji. Jovica je izabrao da se vrati tamo odakle su njegovi roditelji otišli, jer je u Srbiji život mnogo zdraviji i jednostavniji.

Jovica Stojadinović

 

- Moji roditelji majka Zora i otac Živomir su otišli 1979. godine u Inzbruk i tamo sam rođen, ali su me već kao bebu doveli kod bake i deke u Ćovdin. Svake godine sam odlazio kod roditelja i sa njima provodio po nekoliko meseci, ali mi je nedostajalo moje selo - seća se Jovica svojih detinjstva.

Roditelji su po ceo dan radili, a Jovica je iščekivao njihov povratak.
- Kad sam odlazio roditeljima u posetu, to mi se nije dopadalo. Imao sam osećaj kao da sam u zatvoru, a ni kasnije, kako sam odrastao taj osećaj se nije gubio - iskreno priznaje Jovica, dodajući da je s dečjim nestrpljenjem čekao vikende, jer je to bilo vreme koje je zaista provodio sa roditeljima.

- Oni su odlazili na posao, a ja ostajao zaključan i njihove radne dane provodio gledajući TV program, ali i to dosadi detetu, pa sam ih onda čekao gledajući kroz prozor i mereći sate, kad će konačno stići - kaže kroz osmeh.

Roditeljima na privremenom radu u Austriji svakako nije bilo lako.
- Oboje su imali odgovoran i težak posao. Mama radi kao servirka u bolnici, a tata kao servis menadžer u jednoj firmi koja se bavi održavanjem higijene. Dakle, nisu znali o čemu više da brinu, o poslu i svojim obavezama, ili meni, koga su ostavili samog u stanu - kaže Jovica.

Zato mu je ćovdinski slobodan život od detinjstva ušao u pore.
- Srbija je za mena sinonim slobode, u svakom smislu reči. Danas, kada sam stariji nekoliko decenija, moj odnos se nije nimalo promenio - kaže Jovica, koji je po završetku mehaničarskog zanata, ipak, odlučio da ode u Inzbruk i tamo se zaposli.

- Ništa mi nije bilo bolje nego ovde. Danas se i na Zapadu živi kao i u Srbiji, od plate do plate, jer je život skup, a zarade male. S druge strane, priznajem da sam izlazio svakog dana. Tako da, ako neko hoće normalno da živi, ne može ništa da uštedi - veli sagovornik "Vesti".

U Austriji je proveo pola godine i vratio se u Srbiju da odsluži vojsku, a po izlasku mu nije padalo na pamet da se vrati.

- Srećan sam sam jer živim u zavičaju mojih pradedova i učim o svojim korenima. Istina je da sam rasterećen u materijalnom smislu, jer ako zagusti, tu su mama i tata da mi pomognu, ali eto trudim se i sam da zaradim. Zato sam i otvorio prodavnicu koja se bavi prodajom svih poljoprivrednih i kućnih potrepština i za sada to ne ide loše, a imam planova i o proširenju samo još da se malo materijalni momenat u Srbiji popravi - priča Jovica.

- Šta čeka Srbiju, to ne znaju ni ovi naši političari u vlasti, ali iskreno govoreći, ne sluti na dobro. Upravo sam zato i sredio austrijske papire, pa ako u Srbiji zagusti i potera nas beda i glad da sa porodicom, suprugom Sanelom i petogodišnjim Davidom i dvogodišnjim Despotom, ipak imam neku odstupnicu za preživljavanje.