Obamin zakon podelio Amerikance
Republikanci su više od 40 puta u Kongresu pokušali da zaustave Obamin zakon o zdravstvenom osiguranju. Ovaj zakon je podelio Amerikance i doveo do paralize rada vladinih službi.
Zbog čega su Amerikanci toliko podeljeni oko zakona za koji stručnjaci tvrde da će omogućiti zdravstveno osiguranje za više od 30 miliona građana? Da li je zakon prozvan "Obamaker" zaista toliko loš?
Iako je zakon o zaštiti pacijenta i osiguranju koje svako može sebi da priušti (ACA), donesen još u martu 2010., on je još uvek misterija za većinu Amerikanaca.
"Sadrži između 32.000 ili 64.000 stranica", procenio je tako jedan mladić za DW.
Kavita Patel koja radi uInstitutu Brukings u Vašingtonu kaže da puno ovakvih pogrešnih shvatanja o "Obamaker" postoji zbog toga što se ljudima nije objasnilo kako će se taj zakon odraziti na njih u praksi.
Ključne tačke "Obamaker"
Najznačajnija stavka Obaminog zakona o zdravstvenom osiguranju je novoosnovana internet berza zdravstvenog osiguranja pokrenuta 1. oktobra. Na njoj milioni Amerikanaca koji ne ispunjavaju uslove za jeftino ili besplatno osiguranje iz vladinog programa Medikejd, a koji su ili neosigurani ili privatno osigurani, mogu da uporede ponude i biraju na osnovu različitih ponuda. Postoje četiri vrste programa: "bronzani plan" koji pokriva 60 odsto zdravstvenih troškova pacijenta, "srebrni" - koji pokriva 70 odsto, "zlatni" s 80 odsto i "platinasti" s 90 odsto pokrivenih troškova. Postoji i osnovna opcija za one mlađe od 30 godina, koji su uglavnom zdraviji, ali malo zarađuju. A zbog činjenice da su iznenadni izdaci za zdravstvene troškove mnoge ljude doveli do prosjačkog štapa, zakonom je predviđena pomoć od 6.350 dolara za pojedince i 12.700 dolara za porodice. |
Zdravstveni troškovi koji dovode do bankrota
Oko 80 odsto svih zaposlenih u SAD već je osigurano preko svojih poslodavaca. Prema Galupu, osam od 10 Amerikanaca je zadovoljno načinom na koji su zdravstveno osigurani, ali problem je u tome što milioni ljudi gube svoje domove ili bankrotiraju, jer ne mogu da plaćaju izuzetno skupa osiguranja ili zdravstvene usluge u gotovini.
Filozofija koja stoji u pozadini ove zdravstvene reforme podrazumeva da bi svaki Amerikanac trebalo da bude zdravstveno osiguran. U starom sistemu je bilo puno mladih, punoletnih ljudi koji su odlučili da ne budu osigurani zbog visokih izdataka i zato što su smatrali da su male šanse da obole pa su verovali da im ne treba osiguranje. Prema novom zakonu, osiguranje će biti obavezno, što znači da će svaki građanin koji plaća porez plaćati i osiguranje, bez obzira bio on mlad, star, zdrav ili bolestan.
Sigurno je da će mnogo mladih ljudi koji trenuno ne plaćaju zdravstveno osiguranje a zdravi su, to doživeti kao dodatno finansijsko opterećenje. Da bi se pojačao pritisak na ljude da uzmu osiguranje, novi zakon predviđa kazne za one koji to ne učine: poresku kaznu od 95 dolara.
Glavni cilj je da se značajno smanji velik broj neosiguranih Amerikanaca, trenutno njih oko 60 miliona, odnosno 20 odsto stanovništva. Da bi se to postiglo, zakonom se omogućuje besplatno ili vrlo povoljno zdravstveno osiguranje za porodice s primanjima nižim od 31.000 dolara godišnje i to uz pomoć vladinog programa osiguranja za siromašne Medikejd.
Ugrožena radna mesta?
Firme koje zapošljavaju više od 50 ljudi s punim radnim vremenom moraće da plaćaju kaznu ukoliko svojim zaposlenima ne garantuju zdravstveno osiguranje. Ali te firme će zato moći da zatraže poreske olakšice da bi pokrile i do 50 odsto premija za zaposlene s nižim primanjima.
Uprkos tome, kritičari zakona tvrde da će ova obaveza poslodavaca smanjiti broj radnih mesta. A neke kompanije su već počele da zapošljavaju ljude sa skraćenim radnim vremenom ili čak zabranjuju zaposlenima da rade više od 29 sati nedeljno kako ne bi prešli prag od 30 sati, kada bi firma morala da im plaća puno zdravstveno osiguranje.
Stručnjaci stahuju da na taj način i do 30 miliona ljudi ne bi moglo da ima pristup osiguranju - uprkos novom zakonu. Neki od njih su ilegalni doseljenici, ali većina su Amerikanci koji žive u američkim saveznim državama koje odbijaju da uvedu Medikejd. Ova mogućnost odbijanja postoji otkako je Vrhovni sud prošle godine doneo takvu odluku.
Do sada je 26 saveznih država odlučilo da odbije Medikejd. Sve one imaju republikanske guvernere ili im zakonodavstvo kontrolišu republikanci, čime i do osam miliona ljudi nije obuhvaćeno zakonom Obamaker. Samo 16 saveznih država i Distrikt Kolumbija su sarađivali s Belom kućom da bi osnovali sopstvene berze zdravstvenog osiguranja.
No, sve dok su demokrate u većini u Senatu i dok Obama sedi u Beloj kući, izgledi da ovaj zakon bude opozvan su gotovo ravni nuli.
