U Izraelu ne možete biti Izraelac
U Izraelu žive mnoge nacionalanosti i etničke grupe, uključujući Jevreje, Arape i neke treće, ali na toj listi nema onoga što bi se moglo očekivati, Izraelaca.
Stanovnici Izraela ne mogu da se registruju kao Izraelci, jer bi to moglo imati posledice po jevrejski karakter zemlje, piše u dokumentima izraelskog Vrhovnog suda. Takva odluka je odgovor na zahtev 21 Izraelca, od kojih su većina zvanično registrovani kao Jevreji, da sud odluči da li oni mogu da se registruju kao Izraelci. Oni tvrde da će bez sekularnog jevrejskog indentiteta, izraelska politika favorizovati Jevreje i diskriminisati manjine.
U presudi na 26 strana sud je objasnio da bi to imalo teške posledice za državu Izrael i da bi moglo da predstavlja opasnost za princip na kome je osnovana ta država, da bude jevrejska, za jevrejski narod. Ova odluka tiče se ključne debate u Izraelu, koji sebe smatra jevrejskom i demokratskom državom, a bori se da to uravnoteži. Činjenica je da zemlja nije zvanično priznala izraelsku nacionalnost.
Zemlja osnovana posle završetka britanskog mandata nad Palestinom 1948. bila je u početku naseljena jevrejskim imigrantima i malim brojem tamo rođenih Jevreja, kao i većom arapskom zajednicom. Oni su Jevreji i Arapi, ali jevrejska većina pravi razliku između onih Jevreja koji su došli iz istočne Evrope i onih koji potiču iz arapskih zemalja. Te zajednice su i dalje podeljene u zavisnosti iz koje su zemlje, pa čak i kog su sela njihovi preci.
Dvadeset odsto pripadnika arapske manjine ima takođe izraelsko državljanstvo, ali se oni identifikuju ili kao hrišćani ili kao muslimani. Izrael je takođe dom za druge manjne. U registru stanovništva se navodi religija i nacionalnost ili etnička pripadnost, među drugim detaljima. Svaki Jevrejin, bez obzira odakle je došao, registrovan je kao Jevrejin. Arapi su označeni kao takvi i druge manjine, poput Druza, prema svojoj etničkoj pripadnosti.
Pomenuti 21 Izraelac tvrdi da Izrael nije demokratska zemlja jer je jevrejska. Oni navode da je arapska manjina suočena sa diskriminacijom jer određene politike favorizuju Jevreje i smatraju da bi izraelska nacionalnost okončala takve predrasude i uedinila sve izraelske građane. Jevrejski identitet je antidemokratski, izjavio je jedan od podnosilaca peticije, Uzi Orman, koji za sebe kaže da je Izraelac i rukovodi malom organizacijom koja nastoji da izraelska nacionalnost bude zvanično priznata.
"S izraelskim identititom možemo biti sigurni u našu demokratiju, sigurni u jednakost svih građana", smatra Orman 90-godišnji profesor lingvistike na Tehnionu, izraelskom Institutu za tehnologiju u Haifi.
Izraelski Arapi već dugo upozoravaju da su, uprkos svom državljanstvu, žrtve diskriminacije jer njihove zajednice dobijaju manje nego jevrejski gradovi. Iako su neki Arapi poslednjih godina nastojali da uđu u glavne izraelske tokove, oni su u proseku siromašniji.
