Kina vodi panda diplomatiju
Više od 50 godina Kina koristi pande za otopljavanje odnosa sa drugim zemljama. Gde god u zoološkom vrtu postoji panda, zna se da je ona tamo zbog nekog važnog političkog ili ekonomskog razloga. Panda diplomatija, kako zovu tu praksu, ušla je u novu fazu, izveštava BBC.
Od kada je Mao Ce Tung počeo da koristi pande za diplomatiju Kinezi ih smatraju nacionalnim blagom. Mao ih je poklanjao kao znak dobre volje, kada je hteo da otvori dijalog s nekom državom. Tako je američki predsednik Ričard Nikson, prilikom dolaska u Kinu, dobio prve pande.
Kina je kasnije umesto poklanjanja počela da pozjamljuje pande, a sa politikom "otvorenih vrata" počela je i njihova prodaja. Pande su postale finansijska transakcija i otvarale su vrata kineskim poslovima u inostranstvu.
Edinburški zoološki vrt nedavno je dobio veliki prostor u medijima jer se pročulo da bi panda koju su dobili na pozajmicu mogla da dobije prinove upravo kod njih. Pitate se kakve veze ova informacija ima sa diplomatijom. Tim istraživača sa Oksforda otkrio je vezu između trudne pande i kineske diplomatije.
Istraživači su pregledali sve pozajmice ove ugrožene vrste u poslednjih 50 godina i uporedili ih sa podacima o trgovini od 2008. do danas. Uzeli su 2008. kao prelomnu godinu jer je tada jak zemljotres u Sečuanu uništio tamošnji glavni centar za zaštitu pandi, što znači da je velik broj morao biti udomljen na drugim lokacijama.
Od 2008. pozajmljivanje pandi zasniva se na uzajamnim potrebama Kine i zemlje primaoca, tačnije manje su vezane uz kineski izvoz, a više uz uvoz vrednih roba i tehnologije. To je, tvrde na Oksfordu, nova faza panda diplomatije, zasnovane na takozvanim "guanxi" kreditima, kineskom praksom trgovanja preko ličnih kontakata, individualnog uticaja, mreža ličnih odnosa, reciprociteta i lojalnosti.
Autorka istraživanja Ketlin Bakingem kaže da je podela brige za tako dragocenu životinju sjajan način jačanaja veza Kine sa državama iz njenog "užeg kruga", onima s kojima posluje "guanxi" sistemom. "Pozajmljivanjem pandi Kina danas testira globalne tehnološke kapacitete, kad je u Americi došla na svet prva beba panda, Kinezi su to tretirali kao dokaz Američkog tehnološkog nivoa. Možda i Edinburg pokušava isto".
Pande su u Edinburgh stigle 2011. Škoti su s Kinezima dogovorili godišnju pozajmicu za njih. Ali s Oksforda upozoravaju da su istovremeno potpisani ugovori za uvoz škotskog lososa, "lend rovera" i tehnologije za obnovljivu energiju, ukupno vredni 4 milijarde dolara.
Sličan uzorak s pandama i trgovinom kao u Škotskoj, istraživači sa Oksforda našli su u Kanadi, Francuskoj i Australiji, gde se pozajmljivanje podudarilo sa velikim ugovorima o uvozu urana za kineske nuklearke, dok je pozajmljivanje pandi Japanu koincidirala s izjavom obe zemlje da se "nadaju da će to unapriditi odnose narušene sporom oko suvereniteta na ostrvima".
"Panda se može koristiti kao potvrda sporazuma ili kao ulog za dugu i plodnu saradnju. Kada Kinezi nekoj zemlji daju svoju pandu, oni su joj poverili ugroženu, dragocenu životinju i taj gest poverenja je na neki način početak odnosa", objašnjava Bakingmen.
Kina želi da globalnu dominaciju čuva suptilnim metodama, a panda je jedan od idealnih instrumenata za to.
