Časna sestra iz Sirije: Snimci otrovane dece lažni
Časna sestra Agnes Mariam de la Kroa, koja vodi samostan Svetog Jakova u sirijskom gradu Kvari, inače poznata aktivistkinja protiv građanskog rata i mešanja stranih sila, sa svojim timom saradnika humanitarne organizacije ISTEAMS sistematično je analizirala sve snimke i fotografije koje su se pojavile uz vesti o trovanju skoro 1.500 stanovnika predgrađa Damaska. U opsežnom materijalu od pedesetak stranica časna sestra je zaključila da je sve podmetačina.
"Analizirali smo 13 videoklipova koje su prikazani da bi inkriminisali sirijsku državu. Tri videa među njima su nameštaljka uz korišćenje dečjih tela. Deca žrtve koja su snimljena nisu iz Istočne Gute, pa se pitamo odakle su, ko su im roditelji, kako su ubijena i na kraju gde su pokopana. Potrebna je ozbiljna međunarodna istraga jer imamo razloga da sumnjamo da je reč o deci i odraslima iz 11 sela u latakijskim planinama koje je organizacija 'Al Nusra' u stravičnom zločinu 4. avgusta otela i otad im se gubi svaki trag. Članovi njihovih porodica javili su da su neke od njih prepoznali na fotografijama i videomaterijalima iz Istočne Goute", otkrila je časna sestra.
On je svoj materijal objavila na svim medijima koji su hteli da ga prikažu i traži podršku svih slobodoljubivih ljudi sveta kako bi se odgovorilo na pitanja koliko je dece stvarno ubijeno, ko su im roditelji, gde su tela. Sestra Agnes traži i da se obavi DNK analiza.
"Da li je moguć scenario u kojemu bi jedna pobunjenička ratna grupa organizovala otmicu 150 stanovnika koje će koristiti kao 'meso' u hemijskom napadu, a potom predstaviti svetskoj javnosti kao žrtve režima", pita se časna sestra na snovu iskaza svedoka, poznavanja situacije na terenu, proučavanja snimaka i zdravog razuma.
Jedno od najvažnijih njenih pitanja je i otkud toliko stanovnika u Gouti koju sirijska vojska u obračunima s pobunjenicima napada više od godinu dana. Humanitarni radnici tvrde da je iz tog predgrađa Damaska skoro svo stanovništvo, a pogotovo porodice s decom, završilo u izbeglištvu mnogo pre hemijskog napada. Škole su odavno zatvorene i nema nikakvih uslova za život.
Deca žrtve koja se pojavljuju na snimcima uglavnom su bez roditelja, što otvara brojna pitanja. Gde su uopšte roditelji, gde su njihova tela ako su mrtvi, zašto nisu uz stradalu decu ako su živi. To je neverovatno u jednom porodično vrlo povezanom društvu, upozorava sestra. Na nekim snimkama prikazana su mrtva deca i živi roditelji nad njima, što je opet nemoguće u hemijskom napadu koji se događa u ranu zoru, u dva sata ujutru, upozorava ona.
Sestra Agnes tvrdi da čak ni odrasli mrtvi nisu iz Damaska, već su podmetnuti snimci poginulih u Kairu, tokom egipatskog proleća. Istraživači kažu da je uočljivo da su neki snimci izrežirani, a da su žrtve najverovatnije iz raznih gradova dovožene u Gutu.
Poslednje pitanje koje muči časnu setsru i njen tim je: Gde je pokopano 1.500 navodno mrtvih ljudi? Istraživači tvrde da o tome nema tragova. Postoji snimak pokopa osam žrtava, ali pitaju se šta je sa preostalih 1458 žrtava? Kažu da nije bilo ni jedne druge sahrane u tom području, nije uočen ni jedan tradicionalni šator za odavanje žalosti.
Sestrini istražitelji su uz svoju studiju priložili fotografije i videosnimke Istočne Goute dve-tri nedelje posle navodnog hemijskog napada. To je predgrađe prepuno dece i mlađih muškaraca, što se vidi i na snimcima ulaska UN-ovih inspektora za hemijsko oružje. Mlađi muškarci, zaključuju autori, mogli bi biti pripadnici Slobodne sirijske vojske i drugih pobunjeničkih grupa, a deca bez roditelja, ko su ona?
