Italija u đubretu
U Evropskoj uniji su sve ekološke oblasti obuhvaćene jedinstvenim zakonima za zemlje članice. Ranije nije bilo tako, ali kako sudbina životne sredine ne leži na nacionalnim granicama, zakoni koji je štite obuhvataju u osnovi evropske i globalne razmere.
Težišta EU regulative u ekologiji su oblasti zaštite vazduha, upravljanja otpadom, zaštite voda, prirode i klime. U principu, Unija definiše evropske standarde i limite, koji su delom dopunjeni nacionalnim propisima. Tako se uvode standardi za sumpor-dioksid, okside azota, olova ili organskih isparljivih jedinjenja ugljenika.
Priroda i otpadUpravljanje otpadom u EU obuhvata direktive za auto-otpad, odbačenu električnu i elektronsku opremu, baterije, ambalažu, deponije, otpadna ulja... U oblasti hemijske bezbednosti postoje direktive za ograničenje opasnih materija, a za zaštitu voda su širom EU usvojeni standardi za otpadne vode. Pod oznakom "Natura 2000" napravljena je evropska ekološka mreža zakonom zaštićene prirode. |
Evropski parlament je tako pre nekoliko meseci ograničio ribolov u evropskim morima, jer su nekontrolisano eksploatisana i dao inicijativu za međunarodni Dan bez plastičnih kesa, koji bi skrenuo pažnju na ovaj nimalo bezazlen problem, koji ima katastrofalne efekte na okolinu. Samo u Nemačkoj se svakog minuta upotrebi 10.000 plastičnih kesa. Godišnje je to više od pet milijardi komada. Ako bi se poređale jedna pored druge, opasuju zemlju 39 puta!
U Irskoj su prepoznali problem i za vraćenu plastičnu kesu plaćaju 22 centa, što je njihovu potrošnju smanjilo sa 328 na 16 komada po glavi stanovnika. U Velikoj Britaniji postoji obaveza vraćanja svake prodate plastične kese, a Danska je uvela porez na iste. Čak je i Italija uvela zabranu za obične plastične kese, iako zakon EU to zabranjuje i zbog toga je sada pokrenut postupak protiv ove zemlje za povredu EU zakona.
Takođe, najnovija odluka Evropske komisije da uvede strože kontrole divljih deponija i skladištenja otpada nailazi na opšte odobravanje, jer je u pitanju loša praksa koja šteti ljudskom zdravlju i okolini. Prošle godine je Komisija EU tražila od Italije da ukloni stotine ilegalnih deponija i nekontrolisanog odlaganja otpada. Iako je Evropski sud još u aprilu 2007. godine doneo presudu, u italijanskim regijama ima još 255 deponija, od toga 16 s opasnim supstancama. Komesar EU za zaštitu životne sredine Janez Potočnik je ponovo podneo tužbu i zahtevao od italijanske Vlade da plati kaznu u visini od 56 miliona evra i po dodatnih 256.000 dnevno dok ne otklone problem.
Ekološka svest nije ista među zemljama-članicama, a lokalni interesi katkad prevladaju evropske. Dok se Nemačka posle Fukušime i eksplozije atomskog skladišta kod Avinjona odlučila za budućnost bez nuklearki i okrenula obnovljivoj energiji, Francuska je ostala pri stavu da je korišćenje atomske energije neophodno, jer četiri petine struje u ovoj zemlji proizvode nuklearke.
Sledeći primer je Poljska, koja se kao jedina suprotstavila evropskim planovima da se do 2050. godine emisija gasova zbog kojih nastaje efekat staklene bašte smanji između 80 i 95 odsto u odnosu na nivo od 1990.
godine - i time ograniči globalno zagrevanje na dva stepena Celzijusa. Poljska vlada, međutim, smatra ovaj projekat nerealnim, jer se u toj zemlji proizvodnja električne energije čak 95 procenata zasniva na termoelektranama.
Koncentracije nitrata u vodi su ozbiljan problem u severozapadnoj Evropi, a dozvoljene količine pesticida su prekoračene na 60-75 odsto poljoprivrednog zemljišta, u zavisnosti od regiona. Nezadovoljavajući kvalitet vazduha u urbanim sredinama je stalni izvor problema. Iako su emisije sumpordioksida, čvrstih materija i olova smanjene u odnosu na 1970. godinu, koncentracija zagađenja u 80 odsto evropskih gradova premašuje one dopuštene standardima Svetske zdravstvene organizacije.
