Seča šuma spas za ekonomiju?

Endrju Nikolić još nije ni seo u federalnu poslaničku klupu, a deo političke platforme njegove stranke, u kojoj i on ima udeo, na putu je da postane predmet rasprave od Australije do - Ujedinjenih nacija. Reč je o planu povećanja obima seče šuma na Tasmaniji, kao jednom od izlaza koji bi primenila Liberalna partija Tonija Abota, u nastojanju da pospeši ekonomiju na ovom području.

Endrju Nikolić pred demonstrantima

 

Logično zabrinut zbog usporene ekonomije u državi koja beleži čak 8,4 odsto nezaposlenih, uz ostale ideje, Endrju Nikolić deli poziciju svoje stranke kada je reč o eksploataciji šuma.

- Moj ekonomski prioritet jeste revitalizacija postojećih delatnosti kao što su šumarstvo i rudarstvo - piše Nikolić na svom portalu (nikolic.com).

Novoizabrani član Federalnog parlamenta, australijski brigadni general, Srbin poreklom, Endrju Nikolić u vezi s tim takođe navodi:

- Revitalizacija naše ekonomije takođe traži prekidanje ilegalnih protesta i neproporcionalni uticaj stranke Zelenih.
 

Na Tasmaniji već dugo borci za zaštitu prirode protestuju zbog seče.

Šta je loše u razvoju šumarstva ukoliko od njega može bolje da se živi? Lider Zelenih Kristina Milni kaže da - ne može. Seča šuma neće dovesti do više radnih mesta, ističe ona i poziva se na prošlost.

- Erik Abec (senator liberala) želi da nas vrati u zastarelu ekonomiju, po principu "iskopaj i nosi", zato što misli da će to pomoći ljudima koji su dugo bez posla. To je laž. Nema posla u zastareloj ekonomiji. Nema budućnosti u propalom poslovnom modelu - poručuje gospođa Milni.

Poseban problem je što liberali na vlasti kreću u seču šuma koje su uvršćene u Svetsku prirodnu baštinu. To znači da u tom delu Australija odustaje od ranijeg opredeljenja da će na Tasmaniji čuvati prirodno bogatstvo.

Ironija je da su na svetski spisak prirodnih bogatstava sada "sporne" tasmanijske šume uvršćene pre svega tri meseca, u junu ove godine.

Senator liberala Ričard Kolbek, koji očekuje da će u novoj Abotovoj vladi biti ministar šumarstva, kaže da će oni tražiti izmenu ovog Uneskovog spiska svetske baštine.

- Već sam pisao Savetu za svetsku baštinu i tražio da se ova područja uklone - izjavio je on u četvrtak.

Ukoliko Toni Abot pocepa sporazum o svetskoj baštini, pocepao je osnov koji bi Tasmaniji omogućio radna mesta i ekonomiju za budućnost, upozorila je liderka Zelenih.

- I jedni i drugi - drvna industrija i pokret konzervacionista - priznali da je stavljanje šuma u svetsku baštinu ključ da Tasmanija ostane simbol nezagađenog područja, da će to pomoći razvoju turizma i otvoriti hiljade novih radnih mesta. Pocepati sporazum o zaštiti baštine znači ukinuti mogućnost za nova radna mesta. Toni Abot će time uništiti stvarnu nadu Tasmanije za budućnost. Nema posla u zastareloj ekonomiji. Ti poslovi su nestali zato što svetsko tržište ne želi usitnjeno drvo iz šuma - navodi Kristina Milni.

Reč je o prostranstvu od 120.000 hektara.