Ko je šta poslao pred obalu Sirije?
Osim američkih i ostalih zapadnih pomagača, pred sirijsku obalu stiglo je i nekoliko ruskih brodova. Moskva tvrdi da nema nameru da se oružano umeša u sukob. Ono što je verovatnije je da će prikupljati obaveštajne podatke za sebe, a i za režim Bašara al Asada u Damasku, piše Raša Tudej.
Amerikanci
U zoni akcije nalazi se pet "potpuno spremnih" višenamenskih razarača klase Arli Burk: USS Ramage, USS Mahan, USS Stout, USS Gravely i USS Barry. Svaki na sebi nosi više desetina krstarećih raketa Tomahavk, koje su korišćene i u vazdušnim intervencijama u Libiji 2011. godine. Rakete Tomahavk koriste se za preciznije gađanje odabranih ciljeva, a domet im je oko 1850 kilometara. Projektili zemlja-vazduh štite ove brodove od napada.
Raša Tudej (RT) navodi da bi pod vodom mogla da bude i jedna od četiri američke podmornice s krstarećim projektilima. Inače, ove podmornice mogu da nose i nuklearnu balistiku.
Od ranije je poznato da su Amerikanci svojoj floti pridružili i amfibijski transportni brod USS San Antonio s nekoliko helikoptera. Iako Amerika odlučno tvrdi da ne planira nikakvu kopnenu invaziju u Siriji, reč je o brodu napravljenom da izvrši kopneno iskrcavanje do 800 marinaca. Prema nekim interpretacijama koje navodi RT, marinci bi mogli da budu iskrcani kako bi kontrolisali skladište hemijskog oružja.
Relativno blizu, u Crvenom moru nalaze se i "supernosač" aviona Nimitz, krstarica Princeton, razarači William P. Lawrence, Stockdale i Shoup. Severom Arapskog mora plovi nosač aviona Harry S. Truman, zajedno s brodovima koji ga štite. Ukupno, to je skoro 20 brodova spremnih za brz napad na Siriju.
Rusi
Zasad jedina sila u moru pred Sirijom koja na obali ima svoju bazu – Tartus. Doduše, prema više izvora, to već godinama nije klasična vojna baza.
Raša Tudej spominje, ali ne potvrđuje informacije o velikom broju ruskih ratnih brodova poslatih u istočni Mediteran. Među njima su navodno, ili će biti do kraja meseca: desantni brodovi Nikolaj Filičenkov, Aleksandr Šabalin, Admiral Nevelski i Peresvet, zatim razarač Nastojčivij, korveta Štil, raketna razarač Ivanovec, raketna krstarica Moskva, kao i fregate Smetljivij i Neustrašimij. Tu je i izviđački brod Priazovje praćen desantnim brodovima Minsk i Novočerkask.
Nije objašnjeno šta bi toliko brodova, posebno desantnih, radilo u zoni očekivanog rata. Pogotovo ako je verovati izjavama ruskog vojnog vrha da ne namerava da ratuje "ni posredno ni neposredno".