Napad na Siriju po kosovskom receptu
Vojni savetnici predsednika SAD razmatraju opciju za napad na Siriju po uzoru na NATO bombardovanje SRJ iz 1999. godine kako bi zaobišli UN, objavio je "Njujork tajms".
Kako navodi list, američki predsednik Barak Obama i dalje odmerava kako da reaguje povodom navodnih napada hemijskim oružjem u Siriji, dok njegovi saradnici istražuju da li bi "Operacija Plemeniti nakovanj", završna faza rata na Kosovu i Metohiji, mogla da posluži kao presedan za akciju u Siriji.
Iran: U Siriji upotrebljeno hemijsko oružje, ali od strane koga?
Iranski predsednik Hasan Rouhani danas je po prvi put rekao da je u Siriji izvršen hemijski napad i pozvao međunarodnu zajednicu da spreči upotrebu ovog naoružanja.
|
Iako iz SAD još nisu stigle toliko jasne pretnje kao iz Evrope, Obama je u sredu nagovestio da bi moglo da dođe do pokušaja da se zaobiđu tela Ujedinjenih nacija. Glavni razlog za to je što bi Rusija sigurno stavila veto na bilo kakvu odluku o primeni sile nad režimom predsednika Sirije Bašara al Asada.
"Ako SAD napadnu drugu zemlju bez podrške UN i bez jasnih dokaza o napadima hemijskim oružjem, postavlja se pitanje da li bi to bilo u skladu sa međunarodnim pravom i da li bismo imali podršku saveznika za tako nešto", rekao je Obama za CNN.
On je navode o napadu hemijskim oružjem, za koji još nema dokaza, jer inspektori još nisu na terenu, nazvao velikim događajem koji zaslužuje "ozbiljnu zabrinutost" i naveo da SAD imaju "malo vremena da reaguju". Iako se slaže da je neophodno da eksperti UN ustanove da je bilo napada hemijskim oružjem, u Beloj kući se već razgovaralo o presedanima i Kosovu, piše "Njujork tajms".
"Kosovo je očigledan presedan za Obamu, jer su i u Siriji ubijani civili, a Rusija ima dugogodišnje veze sa režimom koji je optužen za zločine. Predsednik Bil Klinton je 1999. godine iskoristio podršku NATO i tvrdnje da štiti nenaoružanu, ranjivu populaciju kako bi opravdao 78 dana bombardovanja SRJ", piše list.
Viši zvaničnik je za list potvrdio da je "kosovski presedan" tema na sastancima o Siriji, ali je istakao i da se razmatra da li bi udar iz vazduha imao neželjene posledice, kao što su destabilizacija Libana ili odliv većeg broja izbeglica u Jordan, Tursku i Egipat.
"Prejako bi bilo reći da radimo na legalnom okviru za akciju, s obzirom na to da predsednik nije doneo odluku. Ipak, Kosovo je, naravno, presedan za nešto što je jako slično", rekao je neimenovani zvaničnik.
Bivši ambasador SAD pri NATO Ivo Dalder kaže da je u slučaju Kosova korišćen argument da je zbog "stanja humanitarne opasnosti" međunarodna zajednica imala obavezu da reaguje, ako treba i silom. U slučaju Sirije, smatra Dalder, administracija bi mogla da tvrdi da je upotreba hemijskog oružja stvorilo stanje humanitarne opasnosti i da je ona možda uvod u širu upotrebu takvog naoružanja.
"Ako predsednik želi da stvori legalni okvir za delovanje, postoje mnogi načini da se to učini van konteksta UN", smatra bivši Obamin savetnik za Bliski istok Denis B. Ros.
Za razliku od, ipak i dalje opreznog Obame, šef britanske diplomatije Vilijem Hejg je rekao da Britanija veruje da je napad izvršen i da iza njega stoji Asadov režim. Francuska je već zapretila upotrbeom sile, dok je stav Rusije da je u pitanju najverovatnije montiran događaj. "Njujork tajms" ističe i da su oštre izjave evropskih zvaničnika nešto što "podseća na situaciju o Kosovu".
U međuvremenu jedan zvaničnik odbrane SAD saopštio je da će američka ratna mornarica pojačati prisustvo u Sredozemnom moru još jednim, četvrtim ratnim brodom, naoružanim krstarećim raketama, zbog sve veće krize u Siriji. Neimenovani zvaničnik je rekao da je brod Mahan trebalo da se vrati u bazu u Norfolku, u saveznoj državi Virdžiniji, ali da je zapovednik Šeste flote odlučio da ga zadrži u regionu. Taj zvaničnik je, s druge strane, naglasio da mornarica SAD nije dobila nalog da se pripremi za vojne operacije zbog događaja u Siriji.
