Jezive ispovesti logoraša iz Severne Koreje: Terali majku da udavii svoje dete
Majka koja prisilno ubija svoje dete daveći ga u posudi sa vodom, sin koji izdaje majku i brata zbog šake pirinča, devojčica koja biva premlaćena na smrt zbog pet klipova kukuruza, kamenovanje pogubljenih dok im se meso ne odvoji od kostiju... Ovo su samo neke od grozota koje su komisiji Ujedinjenih nacija u Seulu ispričali "srećnici" koji su uspeli da pobegnu iz zloglasnog Kampa 14 u Severnoj Koreji.
Mladi zarobljenik stajao je u kancelariji svog menadžera. Pored njega su stajali glavni nadzornik i čovek koji ga je prijavio za smrtnu uvredu. "Šta si mislio?!", vikao je menadžer. "Da li želiš da umreš"?
Naravno da nije želio da umre, imao je samo 22 godine, ali je znao, posle mnogo godina provedenih u severnokorejskom Kampu 14, da život malo vredi. Njegova "uvreda" bila je zaista teška - slučajno mu je ispala mašina za šivenje niz stepenice i više nije mogla da se popravi.
"Čak i ako umreš, šivaću mašinu niko neće moći da popravi. Problem je tvoja ruka!", rekao je menadžer, a nadzornik je uzeo desnu ruku mladog zatvorenika i velikim kuhinjskim nožem mu odsekao srednji prst. Neverovatno, ali mladić je smatrao da je dobro prošao. "Mislio sam da će mi odseći ruku, pa sam bio zahvalan".
Priča Šin Dong-Hika o izgubljenom prstu samo je jedna od mnogih horor priča koje su obelodanjene ove nedelje na skupu istražne komisije Ujedinjenih nacija u južnokorejskom Seulu. Komisija je saslušala 30 prebega koji su imali sreće da iskliznu iz ruku jednog od najokrutnijih režima svih vremena.
Šin, koji je svedočio u ponedeljak, poznati je prebeg koji je svoja iskustva zabeležio u knjizi, svojevrsnoj biografiji pod nazivom "Beg iz Kampa 14".
Namera komisije je da objavi ovakve priče i dela terora počinjenog od strane Severne Koreje, nadajući se da će glas nekako dopreti do tamošnjeg naroda kako bi uvideli šta se sve čini pod plaštom dinastije Kim, koja je na vlasti od 1948. godine.
Ovih 30 svedoka samo je šačica u odnosu na stotine hiljada političkih zatvorenika koji još prolaze kroz ovakve torture. U takozvanim političkim kazneno-radničkim kolonijama i po tri generacije jedne porodice proživljavaju svoje živote, često samo zato što je jedan član nekada uvredio režim.
I Šin je rođen u Kampu 14 1982. godine jer su dvojica njegovih ujaka pokušali da pobegnu iz zemlje sredinom 60-ih. Šinovi roditelji su bili zatvorenici i njihov brak je dogovoren u kampu. Da je kojim slučajem njihovo dete rođeno van braka, zajedno sa roditeljima bi bilo pogubljeno, jer su stupili u seksualni odnos bez prethodnog odobrenja "s vrha".
Drugi prebeg, Dži Heona, rekao je komisiji da je jedna majka bila prisiljena da ubije svoje dete tako što će ga udaviti u posudi s vodom. "Majka je molila čuvare da je poštede, ali oni su nastavili da je tuku. Zato je drhteći uronila bebino lice pod vodu. Plač je utihnuo i mehurići su prestali da izlaze. Dete je umrlo. Baka koja je pomagala na porođaju u tišini je izvadila dete iz vode", prepričao je Heona jednu od jezivih scenaiz kampa.
Šin je rekao da su prvo čega se seća iz detinjstva javne egzekucije, i da je od tada gledao dve ili tri godišnje. Većina ubijenih bili su oni koji su pokušavali da pobegnu. Zatvorenici su ponekad morali da bacaju kamenje na leševe dok im ne oderu kožu.
Bivši zatvorenik Kang Čol-Hvan ispričao je da su oni koji su umrli srećnici i da je mnogo zatvorenika odabralo samoubistvo kao jedini put za beg.
Baš kao i u nacističkim koncentracionim logorima, zatvorenici su radili naporno i dobijali su oskudne obroke. Izgladneli zatvorenici, od kojih su mnogi bili deca, jeli su sve što nađu, uključujući pacove, žabe, zmije i skakavce. Kad bi grupu zatvorenika poslali da radi u polju, ni jedna životinja nije ostala živa.
Kazne za krađu hrane bile su teške. U džepovima kod jedne šestogodišnjakinje učiteljica je našla pet klipova kukuruza. Naterala ju je da klekne ispred razreda i neprekidno tukla drvenim štapom po glavi. Učenici su bili primorani da gledaju kako lice devojčice otiče i krv joj curi iz nosa. Devojčica je uveče preminula.
Jedan od najemotivnijih trenutaka Šinovog svedočenja bilo je njegovo iskreno priznanje da je on bio taj koji je izdao svoju vlastitu majku i brata za planiranje bega iz Kampa 14. To je uradio jer je majka pirinač dala njegovom bratu, a ne njemu. Drugi razlog je što je znao da će ako oni pobegnu, on biti smaknut. Bio je prisiljen da gleda njihovo pogubljenje, kada je, kako kaže, osećao toliku mržnju da je mislio da zaslužuju da umru. Majku su obesili, a brata streljali.
Šin je uspeo da pobegne iz kampa 2004. godine prerušen u vojnika.
