Lisabonski sporazum od 1. decembra?

Čelnici EU uklonili su prepreku za ratifikaciju Lisabonskog sporazuma izuzimajući Češku iz Povelje osnovnih prava Unije.

Na samitu Evropske unije je prihvaćen zahtev češkog predsednika Vaclava Klausa da se u Lisabonski ugovor doda pismena potvrda da on ne može ugroziti češke dekrete, usvojene posle Drugog svetskog rata, o konfiskaciji imovine i oduzimanju prava prognanih sudetskih Nemaca na povratak u Češku.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je da su "sve političke prepreke uklonjene" i da "Lisabonski sporazum može sada brzo da stupi na snagu, ukoliko ga prihvati i češki ustavni sud".

Prema procenama iz delegacija zemalja učesnica samita, Lisabonski sporazum mogao bi stupiti na snagu već 1. decembra.

U dogovoru 27 zemalja članica nema direktnog ili indirektnog ukaza na tzv. "Benešove dekrete", zbog kojih je Češka tražila da bude izuzeta od Povelje osnovnih prava EU, strahujući da bi, u suprotnom, bila suočena sa sudskim sporovima oko zahteva za restituciju imovine oduzete sudetskim Nemcima tokom Drugog svetskog rata.

Slične anekse o "pravu na izuzeće" od odredaba Lisabonskog ugovora, mada na drugim poljima, imaju i Velika Britanija i Poljska.

Slovačka je najpre takođe zatražila da se isto "pravo na izuzeće" prizna i njoj, ali je potom povukla takav zahtev.

Austrija i Mađarska traže da se u dodatku temeljnom aktu Unije ne govori izričito o tzv "Benešovim dekretima", vezanim za sudetske Nemce.