Mafijašima oduzimaju decu da ne bi postali isto
Sudija iz južne Italije uvodi program kako bi pomogao deci mafijaških bosova da izbegnu kriminalni život - tako što će ih oduzimati od roditelja na prvi znak nevolje.
"Moramo naći način da prekinemo ovaj krug koji prenosi negativne kulturne vrednosti sa oca na sina", kaže Roberto Dibela, predsednik suda za maloletnike u Ređo Kalabriji, na špicu italijanske čizme. To je centar jedne od najozloglašenijih mafija u zemlji, mreže poznate kao Ndrangeta, najvećih švercera kokaina u Evropi.
Dečak odbio da nasledi ubijenog oca
Masone je ispričao priču o jednom 16-godišnjaku sa kojim je radio u pritvornom centru. Kada je došlo vreme da ide, njegova majka je rekla da se mora vratiti porodici kako bi zauzeo mesto svog oca mafijaša, koji je ubijen. "Ili si sa nama ili sa njima", rekla je, misleći na svet izvan Ndrangete. "On je izabrao i otišao je u Milano", kaže Masone. "Našli smo mu posao. Međutim, morao je da prekine veze sa porodicom. To nije lak izbor".
|
Mafije se uvek grade oko krvnih veza - posebno u slučaju Ndrangete, zbog čega je snagama bezbednosti posebno teško da prodru u njene klanove. "Postoji versko krštenje i mafijaško krštenje, koje se potvrđuje kada se dostignu određene godine", objašnjava Antonio Nikazo, koji piše o porodičnoj dinamici Ndrangete, koja broji oko 600 članova.
Zato su deca bosova, posebno prvorođena, često predodređena da krenu stopama svojih očeva. Ćerke su ponekad prinuđene da se udaju za sinove drugih bosova, povezujući odvojene klanove putem krvnih odnosa. "Postoje pisma žena koje kažu kako su njihove ćerke primorane da se udaju za ljude koje ne vole, samo da bi pojačale moć porodice", rekao je Nikazo.
Duž Mesinskog moreuza, sicilijansku mafiju podrivaju takozvani pokajnici, koji sarađaju sa policijom i pružaju informacije o ostalim kriminalcima. Međutim, u klanovima Ndrangete ima mnogo manje odmetnika i kodeksi ponašanja se prenose sa generacije na generaciju.
Dibelin sud se poslednjih godina bavi sinovima mafijaša koji su osuđeni kao maloletnici 1990-ih godina. Zato je prošle godine odlučio da nešto mora biti učinjeno. "Kao predsednik suda, doneo sam neke odluke", rekao je.
Sud je počeo da se usredsređuje na decu poznatih mafijaških porodica, starosti oko 14 ili 15 godina koja su "počela da usvajaju mafijaški mentalitet", kako to kaže Dibela, počinjući sa sitnim krivičnim delima. Do sada je oko 15 tinejdžera - mahom dečaka - oduzeto od porodica i smešteno u starateljske domove. Međutim, oni nisu u zatvoru i mogu da idu u posete svojima svakih nekoliko nedelja."Ovo uvek počinje sa sudskim procesom", priča Dibela za BBC.
"Kada ova deca budu optužena za zastrašivanje ili uništavanje automobila, a porodice ne učine ništa, onda mi intervenišemo. Svaki put kad moram da oduzmem maloletnika nekoj porodici, nalazim se pred veoma teškom odlukom i moram dobro da razmislim", kaže sudija. Međutim, ponekad sud zaključi da nema druge opcije.
"Cilj nam je da tim mladim ljudima pokažemo drugačiji svet od onog u kojem odrastaju", ispričao je sudija. "Ako si dečak čiji je otac, stric ili deda mafijaš, onda ne postoji niko ko može određivati pravila – onda se mi uključujemo".
Sudija Dibela je odlučan da interveniše na vreme i da u koordinaciji sa socijalnim radnicima, psiholozima i ostalima deci obezbedi novi početak. Program se i dalje opisuje kao eksperimentalni, ali Dibela kaže da očekuje da mnogo veći broj mladića bude odveden iz kalabrijskih mafijaških porodica narednih meseci i godina i da se program može primenjivati bilo gde u Italiji.
Inicijativu pozdravlja Mario Masone, socijalni radnik koji ima iskustvo sa decom Ndrangete. "Moramo stvoriti mrežu u kojoj možemo garantovati da deca dobiju određenu kulturnu detoksikaciju", kaže Masone.
Mafijaški bosovi koje on i njegove kolege posećuju u zatvoru svesni su nove rešenosti vlasti da interveniše u porodicama poput njihovih. "Postoji izvesna zabrinutost", kaže Masone. "Međutim, moramo razgovarati sa njima - učiniti ih odgovornim. Moraju shvatiti da ne mogu nekažnjivo činiti šta god žele sa svojom decom - odgajati ih kao mafijaše. Ne možemo to dozvoliti".
Ceremonija prijema
"Idu po naseljima i traže najjaču, najhrabriju decu i odaberu najbolje", ispričao je Nikazo o uvlačenju novih članova u redove Ndrangete. Ta izabrana deca neko vreme rade kao šegrti za kriminalne radnje. Prate ih kako bi videli da li su pouzdani, a potom ih predstavljaju bosu. Onaj koji ih predstavi preuzima odgovornost za njih.
"Nateraju ih da veruju da je Ndrangeta organizacija sastavljena od posebnih ljudi, sa kultom poštovanja i časti", kaže Nikazo. Na kraju dolazi ceremonija prijema. Polaganje zakletve uključuje odsecanje prsta novom članu. Kapi njihove krvi padaju na sliku svetog arhanđela Mihaila, kojeg članovi Ndrangete smatraju svojim zaštitnikom.
"Potom pale sliku i drže je dok gori, govoreći 'obećavam da ću biti veran ovoj organizaciji, a ako je izdam, goreću kao ovaj svetac'".
Reč Ndrangeta ima grčke korene i označava hrabrost. Osnovali su je 1860-ih godina Sicilijanci u egzilu. Njeni kraci sežu do Argentine, Autralije, Kanade i Kolumbije.
