Vojna parada u čast pada Bastilje
U znak sećanja na 14. jul 1789. godinu i na Francusku revoluciju, Francuzi obeležili nacionalni praznik. Na taj dan narod u Parizu je zauzeo zatvor Bastilju, simbol monarhije. Na Jelisejskim poljima održana tradicionalna vojna parada.
Francuski predsednik Fransoa Oland rekao je da je francuska ekonomija, koja je ove godine ušla u recesiju i dostigla rekodni procenat nezaposlenosti, počela da se oporavlja i dodao da se industrijska proizvodnja poboljšala, kao i da je došlo do blagog povećanja potrošnje. Ipak, s obzirom na to da se Francuska bori da održi deficit pod kontrolom, Oland nije odbacio mogućnost povećanja poreza, kako bi održao ravnotežu u budžetu, prenela je agencija Frans pres.
Predsednik Oland, pratio je tradicionalnu vojnu paradu na Jelisejskim poljima iz predsedničke lože u društvu generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Ki Muna i privremenog predsednika Malija Dionkunde Traorea.
"Prisustvo vojnika afričkih zemalja predstavlja odavanje pošte svima onima koji su aktivno pomogli da terorizam bude proteran s teritorije Malija", rekao je Oland, a prenosi AP.
Oko 50 vojnika iz Malija, zatim vojnici iz Benina, Burkine Faso, Obale Slonovače, Gane, Gvineje, Liberije, Nigera, Nigerije, Senegala, Sijera Leonea, Čada i Togoa, koji su podržali Francusku u ratu protiv Al Kaide, učestvovali su u ceremoniji, uz francusku vojsku i američke vojnike.
Francuski ministar odbrane Žan Iv Le Drijan rekao je pred početak parade da ona predstavlja "znak solidarnosti, koji se na delu pokazao u Maliju, kao i zajedničke sudbine, uprkos udaljenosti, na koje svi treba da budu ponosni".
Ukupno, na paradi je učetvovalo oko 4.800 vojnika, 241 konj, 265 vozila, 58 aviona i 35 helikoptera. Tradicionalna vojna parada u Parizu povodom Dana pada Bastilje organizuje se od 1880. godine i u Evropi je jedinstvena po svojim razmerama, pošto je veća samo ona u Moskvi.
Dana 11. jula 1789. godine, kralj Luj Šesnaesti, pod uticajem konzervativnog plemstva i svoje supruge Marije Antoanete, smenio je reformističkog ministra Nekera i kompletno rekonstruisao vladu, što ga je dovelo u otvoren sukob sa stotinama hiljada Parižana.
Posle nekoliko sati borbe, pobunjenici su osvojili zatvor Bastilju 14. jula, ubivši upravnika markiza Bernara de Lonaja i zatvorske stražare. Bastilja je služila kao jak simbol svega što je omraženo pod starim režimom, iako je u napadu gnevnog naroda oslobođeno samo sedam zatvorenika.
