U čamcu-biciklu do Crnog mora

Duž Dunava trasom dugom 2.516 kilometara iz nemačkog grada Ingloštata do delte Crnog mora na put je krenuo Božidar Boža Vatralj iz Štutgarta. Krajem juna kreće najduža rečna regata na svetu koja traje 75 dana. Učestvuju kajaci, kanui i veslački čamci koje pokreće ljudska snaga. Strasni obožavalac Dunava je rešio da ostvari dečački san i da čamcem koji je sam napravio za dva i po meseca vesla ovom rekom, drugoj po veličini u Evropi.

Božidar Vatralj sa čamcem koji je sam napravio

Ideju je dobio još kao dete dok je na obalama Dunava kraj Bačke posmatrao druge kako veslaju, uživaju i ozarenih lica pozdravljaju druge. Kao neko ko je rastao kraj moćnog Dunava maštao je da to i sam jednog dana uradi. Ali dolazak za Nemačku, doškolovanje, stvaranje porodice, kratki godišnji odmori i kao razne druge prilike i neprilike uticale su da dečački san ostvari u penziji. Boža bi možda i koju godinu ranije krenuo u svoju avanturu, ali je čekao na prijatelja Lazu Đakovića. Međutim, on se predomislio, tako da je Božidar počeo da se priprema sam.

- Supruga Maja je, znajući za moju želju, pronašla na internetu da postoji tura na koju me je i prijavila. Bez njene podrške nisam siguran da bi moje putovanje moglo da počne - priznaje Boža Vatralj.

Međunarodna Dunavska regata je najduža veslačka turneja na svetu. Prolazi se kroz sve zemlje kroz koje protiče Dunav i tura se završava u Rumuniji na Crnom moru. Božidar je proučio rad organizacije koja još od 1956. godine organizuje veslačku turneju po Dunavu, a od 1969. svake godine tura veslača kreće iz Ingolštata. Ove godine učestvuje 200 veslača iz raznih zemalja (Nemačke, Austrije, Francuske, Britanije, Finske, Mađarske i Rumunije), a Boža je jedini Srbin u grupi. Interesantno je da će od njih 200 samo dvadesetak veslati duž cele trase.

Međutim, ne kreće svih 200 učesnika odjednom, mnogi se uključuju i isključuju usput. Uobičajeno je da se ta trasa prelazi u etapama i to po nekoliko godina. Boža je odlučio da ceo put pređe odjednom - pojasnio je Boža.

Šest meseci rada se isplatilo

- Čim je moj prijatelj Laza odustao ili kako mi to volimo da kažemo, ispao iz šeme, smanjio sam skicu napravljenu za brod sa dve na jednu osobu i počeo sam da ga pravim. Jedino sam naručio donji deo čamca, a sve ostalo sam napravio u svojoj radionici. Ovde je reč o veslanju i motorni čamci nisu dozvoljeni. Moj čamac sam nazvao Danube bike jer može da se sedne na bicikl i da se okreću pedale. Sa strane izgleda kao nekadašnji Misisipi dampteri, jer ima propeler koji se vrti. A kada mi dojadi vrtenje pedala, postoje i dva vesla, pa će biti - veslaj, Božo, veslaj do Crnog mora - sa širokim osmehom zadovoljstva objašnjava Boža svoj plan.

Za one koji ovu turu posmatraju sa strane neobično je da je svaki učesnik prepušten sebi i svojoj veštini. Jedino što je organizovano su punktovi (ili kako su ih nazvali stopovi) za spavanje. Dnevno se pređe oko 43 km. Dnevne etape su u proseku dužine oko 43 km.

- Prenoćište nije obezbeđeno, obezbeđena su mesta za gde mogu da se podignu šatori, koje mi sami podižemo i spuštamo. Sami organizujemo doručak, ručak, svako za sebe brine. Organizovan je samo taj trenutak kad se stigne na odredište, a ako neko želi iz tog kraja može da napravi i neku feštu. Poznato je da je u Srbiji hrana najbolja, tako su pričali dosadašnji učesnici. Kroz Nemačku i Austriju se obično ponudi kobasica sa zemičkom, a kod nas paprikaši, veselje, muzika, doček. Naša obala je poznata kao najlepša, jer je Dunav razuđen, ima dosta pritoka, širine, divna je priroda - priča Vartalj.

Hrabri srpski veslač predvideo je i mogućnost da spava u čamcu. "Izgledaću kao mumija", rekao je u šali, ali mu je supruga pripremila i šator da može da promeni spavaću sobu. U čamcu mu se nalazi solarna centrala, koju je isto sam napravio, pa će putem moći da puni mobilne telefone, da gleda TV i sluša muziku. Solarna energija će mu dati i po potrebi i osvetljenje. Uz njega je i pecaroški pribor, kao i tambura, koju je lično napravio, jer je rešio da nauči Nemce i ostale članove ekipe da pevaju uz naše pesme.

Boža ne krije zadovoljstvo što mu se ukazala prilika da ispuni svoj dečački san.

- Na Dunavu sam se rodio, odrastao, često sam sedeo na obali Dunava i gledao čamce i regate, a ja priželjkivao da jednog dana učestvujem u tome - smeška se zadovoljno Boža. Rođen je 1955. u Vukovaru, iako je iz Bačke, jer su njegovu majku čamcem prebacili u bolnicu. Dunav je njegovoj porodici pravio puno problema, svaki put kada bi se izlio, nešto je u salašu bilo srušeno, tako da je Božin deda sve prodao i nastanio se sa porodicom preko puta, u hrvatskom selu Negoslavce.

Put Nemačke Boža se uputio kada je imao 17 godina. Došao je kod majke u grad Raštat. Međutim, vrlo brzo po njegovom dolasku majka mu je umrla i on se godinu dana krio po Nemačkoj, kako ga kao maloletnika ne bi priveli i vratili u Jugoslaviju. Kasnije je završio zanat za pekara i tim poslom se bavio do odlaska u vojsku. Kasnije je dobio posao u pogonu Mercedes benza u Gagenau da bi nakon pet godina dobio premeštaj za istu firmu samo u sedištu Mercedesa u Štutgartu.

Pored redovnog posla, Boža je bio i domar i stolar i mehaničar i zidar i kuvar i pekar i moler, vozač, automehaničar. Gotovo da ne postoji posao kojim se nije bavio. Napravio je i svoju stolarsku radionicu gde je napravio i prvu tamburu za koju su eksperti iz Srbije rekli da je savršena, a Boža je u šali prokomentarisao da je ta "savršenost mogla da dođe sasvim slučajno". Za svoju dušu popravlja automobile, poseduje i jedan stari džip koji rado rasklapa i sklapa, voli motore, a voda mu je bila i ostala velika opsesija. Jedrio je Atlantikom, a sada ga čeka velika avantura - plovidba Dunavom na čamcu-biciklu.