Volontiraju u restoranu u zamenu za hranu
Većina osoblja u restoranu La Trobada u katalonskom gradu Terasa nezaposlena je. Oni volontiraju kao konobari, čistačice i pomoćnici kuvara u restoranu, a zauzvrat besplatno jedu.
Osim četiri plaćena člana osoblja, uključujući dva glavna kuvara, svi ostali koji rade u La Trobadi, rade bez plate. Za četiri meseca oni će odraditi 80 sati, a jedino što će zaraditi je hrana.
Dolores Roelas (58) izgubila je posao u opštinskom sudu zbog čega je obolela od teške depresije. "Odjednom sam osetila da sam isključena iz sveta koji sam poznavala 28 godina. A ovde se osećam korisnom", kaže Dolores.
Konobari služe tri obroka iz jelovnika, uključujući hleb, vodu i vino za samo 6,50 evra. Alfonso, koji vodi firmu za popravku oldtajmera, kaže da se tako dobra hrana po toj ceni ne može naći nigde drugde. "A takođe pomažu i ljudima u isto vreme", dodaje preduzetnik Alfonso.
U restoranu radi i Estefania Lao (26), koja je bez posla otkako je rodila ćerku pre pet godina. Ona čisti, postavlja stolove i pomaže u posluživanju hrane. "Radimo u zamenu za obrok, ali ne radi se samo o hrani – već i o činjenici da izađemo iz kuće i upoznajemo nove ljude", objašnjava Lao. "U mom slučaju, ja se u poslednjih pet godina nisam bavila ničim, osim brigom za svoju ćerku. Ovo me čini većom osobom", dodaje ona.
Ovaj restoranski projekat dobio je skoro 100.000 evra sredstava od lokalnih vlasti i nacionalnih dobrotvornih organizacija, kao i podršku gradskog veća Terase. Menadžer restorana, Ksavijer Kazas, kaže da razmatraju poskupljenje menija za jedan evro, a tnadaju se i da će privući više sponzora među lokalnim firmama kako bi projekat bio dugoročniji.
Slabo plaćeni poslovi veoma su traženi u Španiji, gde se događa da se čak 1.000 ljudi prijavi za isto radno mesto. Profesor Hose Manuel Kampa, bivši državni sekretar za ekonomiju, koji sada predaje na španskoj poslovnoj školi IESE, procenjuje da oko 15 odsto stanovništva Španije radi "na vrlo kratke rokove". Kratkoročni ugovori pružaju fleksibilnost, primećuje on, ali "ne podstiču dugoročan odnos" između poslodavaca i radnika.
"U srednjoročnom razdoblju to se ogleda kroz vrlo nisku produktivnost po radniku, a to nije dobro za budući rast ili buduće blagostanje", kaže Kampa.