Kineske učenike teraju da pešače 1.000 kilometara!
Šu Ksingjang obrazovni i trening centar ili Hodajuća škola je netipična obrazovna ustanova koja upisuje problematičnu kinesku decu i tera ih da pešače do 1.000 kilometara duž zemlje kakao bi ih naučili disciplini i preuzimanju odgovornosti za svoja dela.
U kineskom društvu u kome nema mesta za neuspehe, razmažena deca, izbačena iz škole i problematična deca rizikuju da izgube trku za uspehom. Kako bi osigurali da do toga ne dođe, roditelji koji su ostali bez drugih opcija, upisuju svoju decu u Hodajuću školu, specijalni internat u kome su primorani da pešeče čitavog dana i uče se vojnoj disciplini.
Osnovana od strane bivšeg vojnog veterana Šu Ksingjanga, ova popravna ustanova je inspirisana velikim maršom Crvene armije 1930, i ima reputaciju centra koji nepopravljive delikvente pretvara u uzorne članove društva. Deca između osam i 18 godina, ovde često budu dovedena na silu i prepuštena surovom vojnom životu u nadi da će im promeniti život.
Sa kineskom politikom “jednog deteta” i rastućom državnom ekonomijom, mnoga gradska deca počinju sve da uzimaju zdravo za gotovo. Zasipani poklonima od roditelja izrastaju u male princeze i vladare koji gube interesovanje za školu, razvijaju loše manire i izrastaju u delikvente. S obzirom da u Kini nema mesta za “trule jabuke” Hodajuća škola pokušava da ih vrati na pravi put dok ne bude prekasno.
U ovoj brutalnoj pokretnoj školi, deca ne samo da su prinuđena da hodaju na desetine kilometara dnevno, već i da spavaju u kamionima, jedu svoje skromne obroke pokraj puta, peru svoju odeću na ruke i izvršavaju naređena kao poslušni vojnici.
''Hodajući i živeti u grupi znači naučiti da se oslobode lenjosti i sebičnosti'', objašnjava Ksingjang.
U borbi da svog buntovnog sina obrazuje, našao je inspiraciju za osnivanje ove škole i ubeđen je da hodanje na duge staze pomaže mladim regrutima na nauče više o sebi i drugima.
Cena programa je 2.000 jena odnosno 250 dolara mesečno, ali za mnoge roditelje to je dobra investicija jer deca počinju da uviđaju svoje greške i pogrešno ponašanje. Prema rečima jednog od instruktora, hodanje je najosnovniji trening, spušta ih i isteže ih do granica. Kada su umorni počinju da reaguju. Ozbiljan bol u nogama, žuljevi koji krvare i iscrpljenost, to zaista mogu da urade osobi. Zato, ako ste mislili da su kampovi za zapadnjačka derišta teška, razmislite još jednom.
