Godinama je gradio tajnu vojsku, sada je sve spremno za "otvaranje pakla"
Nakon što je bivši agent CIA i Nacionalne sigurnosne agencije Edvard Snouden otkrio da američke obaveštajne službe nadziru komunikacije i internet, svetlo reflektora palo je na najmoćniju figuru iza NSA, generala Kita Aleksandera.
U opširnom članku koji je objavio Wired, a za koji je Kit Aleksander odbio da govori, navodi se da je ovaj general u poslednjih osam godina stvorio obaveštajno carstvo na tvrdnji da je ranjivost SAD-a prema sajber napadima takva da zahteva da obaveštane službe dobiju veća ovlašćenja.
"Nikada niko u američkom obaveštajnom sistemu nije imao toliku moć, broj ljudi pod komandom, širinu vladavine, dužinu te vladavine i dubinu tajnovitosti", navodi autor članka.
Virusi koji nanose štetu i uzimaju životeAleksanderovi obaveštajci godinama su razvijali ubojiti virus koji je sposoban da napravi fizičku štetu napadnutim ciljevima. Reč je o virusu Stuxnet, koji je otkriven 2010. godine, a koji je 2006. godine 'pušten' na iranske nuklearne pogone u Natanzu. Taj je virus uništio na hiljsde centrifuga za obogaćivanje nuklearnog materijala. U 2012-toj virus je pušten na Saudi Aramco, saudijsku državnu naftnu kompaniju, gde je napao 30.000 kompjutera i obrisao tri četvrtine svih pohranjenih podataka, ostavivši na njihovom mestu sliku zapaljene američke zastave. Nekoliko dana kasnije pogođen je RasGas, katarska kompanija koja izvlači plin. Stručnjaci su za napade okrivili Iran, ali su iranske diplomate odbile takve optužbe. Usledili su potom i napadi na najveće američke finansijske kuće. |
Ilegalno prisluškivao, lagao Kongres... i dobijao odlikovanja
Sve je počelo 2001. godine kad je Aleksander kao general komandovao INSCOM-om, vojnom obaveštajnom službom koja broji oko 10.700 špijuna.
Nakon napada na njujorške blizance 2001, služba počinje s ilegalnim nadzorom svih komunikacija, u čemu joj pomažu telekomunikacijske kompanije kojima je Kongres retroaktivno dao imunitet zbog ilegalnog prisluškivanja.
Godine 2003. tadašnji ministar obrane Donald Rumsfeld imenuje Aleksandera na najvišu poziciju u vojnom obaveštajnom sektoru, a dve godine kasnije postaje direktor NSA.
Tamo nastavlja program ilegalnog nadzora nad komunikacijama, istovremeno lažući Kongres.
Do 2010. godine, Aleksander je pod komandu dobio i novoosnovanu cyber komandu USCYBERCOM, koja broji 14.000 zaposlenih.
Danas 61-godišnji Aleksander odlazi u penziju 2014. godine, a njegovo nasleđe će biti oružje koje može da izazove "cyber Pearl Harbor", kako je u jednom intervjuu o opasnostima digitalnog rata kazao bivši šef CIA-e Leon Paneta.
