Pretnje bombama, gnev prema bogatima
Kineske avio-kompanije poslednjih meseci suočavaju se sa rastućim problemima u poslovanju zbog učestalih pretnji bezbednosti putnika. Prošlog meseca u Kini pretnje podmetanjem bombi poslate su na adrese sedam avio-kompanija među kojima su i veliki avioprevoznici "Er Čajna", "Čajna Sadern" i "Čajna Istern".
Polovinom maja u roku od tri dana zabeleženo je čak 16 takvih pretnji, zbog kojih je privremeno obustavljeno korišćene svih letelica ugroženih kompanija. U nekoliko slučaja avioni su morali tokom leta da promene destinaciju ili da se vrate na aerodrom sa kojeg su poleteli.
Ta vrsta nepredviđenog prizemljenja stvara trošak od oko milion juana po avionu (122.000 evra), objavili su predstavnici pogođenih aviokompanija. Prve pretnje zabeležene su prošlog avgusta kada su primljene dojave da su podmetnute bombe na dva leta kineskih avio-kompanija, iz Siangjanga ka Šenženu i iz Pekinga ka Njujorku.
Kuriozitet je da se iza ovih brojnih pretnji ne nalaze teroristi ili organizovane kriminalne grupe, već obični, uglavnom, nezaposleni građani. Četrdesetrogodišnji nezaposleni muškarac iz grada Jančeng koji je uhapšen pod sumnjom da je u maju uputio višestruke pretnje avio-kompanijama čiji su avioni leteli iz Pekinga, Guangdžoa i drugih gradova ka Šangaju izjavio da je njegov motiv za te prestupe bio to što "mrzi svet i što je hteo da se osveti društvu".
Slično tome, nezaposleni dvadesetšestogodišnji sitni kriminalac iz grada Donguana, koji je uhapšen za istu vrstu prestupa, izjavio je policiji da je pretnje uputio pretnje "da bi se osvetio društvu za to što je više puta hapšen".
Psiholozi ocenjuju da su ovi ljudi koje je brzi ekonomski napredak ostavio iza sebe, odnosno koji nisu uspeli da se u trenutnoj opštoj jagmi za novcem obogate, iz zavisti i osećaja uskraćenosti odlučili da iskale svoj bes na aviokompanijama. U kineskom društvu i dalje vlada uverenje da su oni koji sebi mogu da priušte putovanje avionom bogati.
Po procenama američkog "Boinga", kinesko tržište koje je u ogromnoj ekspanziji zahvaljujući brzom bogaćenju stanovništva do 2031. godine će, pod normalnim uslovima, potraživati 5.260 novih letelica ukupne vrednosti od oko 670 milijardi dolara.
Taj trend, međutim, trenutno je usporen, jer kineske avio-kompanije sada zbog pretnji bombama pored direktne štete kao što su plaćanje penala aerodromima, povećani utrošak goriva i slično, trpe i velike indirektne troškove nastale osipanjem putnika i padom njihovih akcija na berzama.
Naime, mada je jasno da je reč o praznim pretnjama, veliki broj kineskih putnika sada se opredeljuje za voz umesto za avion, jer kod pretnja bombom, čak i u slučaju da se sumnja da je uzbuna lažna, obavezne su izmene plana letenja, a samim tim kašnjenja u rasporedu letenja. Takođe, prisutna je i zabrinutost da bi neko od kivnih građana koji upućuju pretnje uskoro mogao da pređe sa reči na dela.
Pretnje bombom u Kini predviđa kaznu zatvora do 15 godina, a Siong Ji, iz grada Dongguana koji je prošlog avgusta uputio pretnju avionu kojim je trebalo da doleti poverilac kojem je dugovao novac, dobio je četiri godina zatvora za svoj nevešti pokušaj da izbegne plaćanje duga.
Ali nisu sve pretnje ekonomski motivisane. Kineski mediji javili su i da je muškarac iz grada Anhui koji je u februaru uhapšen zbog pretnje podmetanjem bombe bio motivisan željom da spreči odlazak svoje drage.
