Od 2014. progledaće skoro svi slepi!
Australijski naučnici napravili su prve bežične bioničke oči koje bi potpuno slepim ljudima trebalo da omoguće da vide obrise predmeta, boje pa čak i raspoloženja ljudi.
Monaš vižn sistem, koji je razvilo 60 stručnjaka sa Univerziteta u Melburnu, sastoji se od para kamera koje se postavljaju na naočari slične Guglovim i implanta u mozgu koji je s njima bežično povezan. Čip preko elektroda stimuliše vizuelni korteks u zadnjem delu glave, a mozak obrađuje podatke i pretvara ih u slike.
Nova tehnologija trebalo bi da omogući slepima da vide objekte kao nizove boja i tačkica koje će formirati oblike nalik na rojeve zvezda. Program za prepoznavanje lica omogućiće korisnicima da identifikuju ljude, a s novim sistemom biće kompatibilni i brojni drugi korisni softveri.
Tim iz Monaša u narednim mesecima planira da testira svoj izum, a prototip bi trebalo da bude lansiran u prvoj polovini 2014. godine. Ako testovi budu uspešni, tehnologija bi se već u narednim godinama mogla naći u širokoj primeni.
Stručnjaci predviđaju da bi uz pomoć njihovog izuma moglo da progleda oko 85 odsto potpuno slepih ljudi. Postojeće tehnologije koje se temelje na implantima u mrežnjači, a ne u mozgu, omogućavaju vraćanje vida za samo 10 odsto slepih - većina ih ima oštećene oči pa ne mogu da koriste implante u mrežnjači.
Drugim rečima bioničke oči pomoćiće ljudima koji slabije vide ili su potpuno slepi, bez obzira da li je uzrok glaukom, degeneracija makule, dijabetička retinopatija, oštećenje živca ili neka druga bolest. Čipovi su potpuno biološki neutralni tako da ih telo neće odbacivati, a ugrađivaće se uobičajenim neurohirurškim zahvatima kroz mali otvor na lobanji.
Direktor projekta, profesor Arthur Lauri, istakao je da je to prvi sistem koji koristi bežičnu vezu zbog čega je vrlo praktičan - nema nikakvih kutija, žica i sličnog.
"Čak i male količine informacija strašno su korisne ljudima koji ništa ne vide. Razgovarali smo s ljudima koji su nam rekli da nemaju pojma u kojem smeru se nalazi prozor... Strašno je kada ne znate ko sve učestvuje na nekom sastanku niti obraća li pažnju na vas", objasnio je Lauri i dodao: "Na primer, tokom sastanka u kancelariji čovek bi želeo da zna ko je sve za stolom. Mogli bismo svaku osobu da predstavimo emotikonom (kao što je smajli) koji bi pokazivao da li učesnici slušaju i da li se slažu".
