Reket od 40.000 dolara za privremeni posao

Stotine stranih radnika i studenata prisiljeno je da uđe u dugove nakon što su platili do 40.000 dolara za vize namenjene školovanim radnicima. Neki od njih morali su i da potpišu ugovore u kojima stoji da će biti otpušteni ako se uključe u "sindikalne aktivnosti".

Ovo su rezultati istraživanja "Ferfaksa" koji u četvrtak u svojim medijima saopštava da je otkrio dosad najveći obim zloupotrebe viza broj 457 i 187. Radi se o oko 200 slučajeva.

Foto: Ilustracija

Među onima čiji dolazak je zloupotrebljen ovde nalaze se i nekolicina radnika s Filipina, koji su se žalili svojoj ambasadi u Kanberi, nakon što je nekima od njih počelo odbijanje do 50 odsto zarada na račun kredita koje su im organizovali imigracioni agenti odnosno agencije za zapošljavanje.

Kako je šema funkcionisala? Stranim radnicima obećavan je posao na duži rok ili

stalna boravišna viza ukoliko posrednicima u Australiji plate između 5.000 i 40.000 dolara. Umesto obećanog, najviše što su dobili jeste privremeni posao ili, kao u manjem broju slučajeva, posao sa niskom ili čak nikakvom nadoknadom.

Računa se da je među ostalima, prevareno oko 80 indijskih radnika koji su navedeni da u Melburnu plate po 4.000 dolara za kurs iz čišćenja vredan svega 1.300 dolara, pošto im je rečeno da će im to omogućiti da dobiju radne vize. Neki od tih indijskih radnika upućeni su svojim agentima za zapošljavanje na poslove nekvalifikovanih radnika u klanicama. Vlasnik jedne od klanica kaže da je agent prevario i njih i radnike.

Ministar za doseljeničke poslove Brendan O'Konor kazao je za "Ferfaks" ovim povodom da će vlada Džulije Gilard organizovati 300 inspektora koji će istražiti prevare s vizama.

- Vlada je ozbiljno zabrinuta zbog zloupotreba sistema 457 već neko vreme, a ministarstvo ima ograničena ovlašćenja da prati i uvede red u vezi sa pritužbama - kaže on.

Sekretar australijskog nacionalnog sindikalnog udruženja Dejv Oliver nazvao je prevare s vizama za strane radnike "nacionalnom sramotom" pri čemu je veći broj kompanija operisao po celoj Australiji pred nosom vlasti.

- Postoji potreba dodatne istrage da bi se videlo šta se dešava sa ovim sistemom u kome su radnici postali dužnici vezanih ruku - kaže gospodin Oliver. - Jedino ime koje se ovome može dati jeste da je to reket u koji su uključeni imigracioni agenti, posrednici, eksploatacija radnika i beskrupulozni zajmodavci.

"Ferfaks" je otkrio posebnu mrežu kompanija smeštenih u Džilongu, Gold Kostu i na Filipinima, čiji cilj su radnici s Filipina koji traže vizu 457 za privremene školovane radnike. Rezultat: filipinskoj ambasadi žalilo se 29 radnika koji su dali detalje o pozamašnim sumama plaćenim njihovim agentima.

Novinari "Ferfaksa" došli su i do dokumenata koji pokazuju da su neki od Filipinaca potpisali ugovore u kojima stoji da mogu da budu otpušteni za "sindikalne aktivnosti" ili ako se razbole.

Dokumenti takođe pokazuju da su radnici s Filipina plaćali do 14.000 dolara agencijama za zapošljavanje, a nekima su određene kamate od više od 45 odsto. Jedan radnik je kazao da mu je rečeno da mora da potpiše formular za kredit sa kamatom od skoro 48 odsto ili mu se neće dozvoliti da dođe u Australiju.
Neki drugi dokumenti pokazuju da su Filipinci čak trećinu svoje godišnje zarade od 50.000 dolara upućivali na otplatu kredita sa visokim kamatama. Mnogi su pokušavali da pomognu familije na Filipinima. Radnici su često suviše uplašeni da o svemu govore, u strahu od deportacije.

Magistri u klanici, trudnica bez plate

Jedan od najdrastičnijih primera predstavlja Klinika internešenel, kompanija koju poseduje Radovan Laski iz Brajtona i kojoj je bilo omogućeno da radi uprkos nizu pritužbi Ministarstvu za doseljavanje i drugim agencijama.

Gospodin Laski ubedio je oko stotinu Indijaca, neki od njih sa diplomama magistra, da predaju do 40.000 dolara, nakon što im je obećao da će im pomoći da dobiju vizu broj 187. Sa ovom vizom, kvalifikovani radnik ima stalni boravak ako je kod poslodavca u regionu dobio sponzora. Međutim, gospodin Laski propustio je da mnogima od tih radnika nađe obećane poslove i sponzora za vizu, a umesto toga je neke od njih poslao da rade kao nekvalifikovani radnici u klanicama i drugim mestima.

Jedna od njegovih žrtava, Bavna Verma (27) koja je imala privremeni boravak ovde, bila je trudna i očajnički pokušavala da ostane u Australiji. Gospodin Laski obećao joj je pismeno 2012. godine da će joj naći zaposlenje i sponzora u unutrašnjosti. Nakon što je dala pare, gospođa Verma je upućena da radi kod jednog partnera gospodina Laskog u Oušn Grouvu, gde za dva meseca nije primila platu i radila je samo sporedne poslove.

- Bila sam veoma uznemirena. Pitala sam se kako ćemo preživeti moja beba i ja - kazala je ona.

Tri puta skuplji kurs čišćenja

Gospodin Laski, koji je 1997. godine u Federalnom parlamentu nazvan prevarantom, upozorio je jednog radnika mejlom da: "Sručiću se na tebe kao tona cigala", ako taj radnik bude vlastima uputio pritužbu.

Imejl poruke pokazuju da su Laski i njegov poslovni partner Džordž Stamatakos, koji poseduje firmu Apolo san u Boks Hilu, desetinama Indijaca zaračunali po 3.950 dolara kurs iz čišćenja koji ne košta više od 1.300 dolara. Indijski radnici doneli su novac nakon što im je u mejlu gospodina Laskog rečeno da "moraju da plate 3.950 dolara", kao deo "puta koji će ubrzati vaš proces dobijanja stalnog boravka".

Kada su novinari "Ferfaksa" pitali gospodina Stamatakosa zašto su on i gospodin Laski Indijcima naplaćivali trostruko veću sumu za obuku, on je kazao: "Da sam mogao da naplatim 6.000, uradio bih to."

Gospodin Stamatakos kaže da je on sa po 3.950 dolara naplatio od 60 do 70 indijskih radnika, ali je novinare uputio da o celoj šemi pitaju gospodina Laskog, koji nije odgovorio na njihove pozive.

Nakon što su završili kurs iz čišćenja, desetak indijskih radnika gospodin Laski poslao je mesnoj industriji JBS Australija u Kobramu.