Sedam sati pred pretrpanim bolnicama

Posle obelodanjivanja podataka o krizi u bolnicama u Novom Južnom Velsu još dramatičnije informacije stižu iz Melburna. Tamo su, kako se navodi, životi pacijenata ugroženi jer su kapaciteti u državnim bolnicama toliko popunjeni da ekipe Hitne pomoći često nemaju gde da ostave ljude, pa ih neretko voze od bolnice do bolnice.

Prava kriza koja vlada u bolničkom sistemu u Viktoriji posebno je bila izražena prošlog meseca kada su ambulantna kola s pacijentima čekala nedozvoljeno dugo ispred bolnica kako bi ih lekari primili na urgentna odeljenja.

Foto: Ilustracija

O problemu sa kojim se ekipe Hitne pomoći susreću gotovo svakodnevno javnost je saznala nakon neprilika pacijenta iz Brodmedouza, koji je u ambulatnim kolima

Za noć 195 prijema

Melea Tarabej iz Kraljevske bolnice u Melburnu podseća kako su tokom noći 27. maja ove godine primili čak 195 pacijenta na urgentnom odeljenju. U odnosu na prosečan dan broj primljenih pacijenata bio je za 14 odsto veći. Od ukupnog broja zdravstveno stanje 114 pacijenata zahtevalo je urgentnu medicinsku negu.
- S obzirom na broj pacijenata kojima je bila potrebna medicinska nega, bolnica je uradila sve što je bilo u njenoj moći da se smanji broj odbijenih pacijenata, ali smo i pored toga morali da primenimo tu meru kako bi svi oni koji su već čekali u čekaonicama bolnice pomoć dobili što pre. To je odluka koju ne donosimo baš tako rado, ali je ona prevashodno u interesu nege pacijenata. I pored zatvaranja prijemnog odeljenja, bolnica je nastavila da prima ljude kojima je bila potrebna hitna nega, među kojima su bili povređeni u saobraćajnim nesrećama, pacijenti koji su imali srčani udar ili moždani šlog - rekla je predstavnica Kraljevske bolnice.

čekao nedozvoljeno dugo pre nego što je primljen na lečenje u Kraljevsku bolnicu u Melburnu. Tog 27. maja, urgentna odeljenja Kraljevske bolnice u Melburnu, Nordern, Sanšajn i Alfered bolnice nisu primale pacijente koje su dovozila ambulantna kola jer nisu imali gde da ih smeste.

Članovi ekipe Hitne pomoći zbog poštovanja privatnosti ne mogu da saopšte lične podatke o pacijentu, osim da je reč o 32-godišnjoj ženi, čiji zdravstveni podaci nisu poznati javnosti. U izjavi lokalnim novinama "Lider", zaposlen u Hitnoj pomoći priznaju da ponekad pacijenti u ambulantnim kolima čekaju i sedam sati ispred bolnice, pre nego što im se nađe krevet za lečenje u bolnici.

- Iako smo (27. maja) imali prilično loše veče, situacija za nas uopšte nije iznenađujuća. Neretko ispred Kraljevske bolnice u Melburnu stvori se gužva ambulantnih kola koje čekaju i do sedam sati pre nego prime pacijente. Ovde nije reč o nebrizi ili greškama zaposlenih u bolnicama, jer rade sve što je u njihovoj moći s ljudstvom koje imaju - rekao je predstavnik Hitne pomoći, koji je želeo da ostane neimenovan.

Generalni sekretar sindikata zaposlenih u Hitnoj pomoći u Australiji, Stiv Mekgi potvrđuje kako je prosečno vreme čekanja ambulantih vozila pred bolnicama udvostručeno od kako su liberali na vlasti u Viktoriji od 2010.

- Bolnice su jednostavno prepune. Bukvalno se raspadaju od preopterećenosti, a pacijenti čekaju ispred vrata da bi bili promljeni - kaže Stiv Mekgi.

Novinari "Lidera" stupili su i kontakt s predstavnicima bolnica koje su prozvane izuzetno zbog dugog čekanja na prijem iz Hitne pomoći. Nadležni su priznali da je noć 27. maja za njih bila izuzetno teška. Navode da se odluka o zatvaranju prijemnog odeljenja ne donosi nimalo jednostavno već kao krajnja mera, ali da i pored toga uvek primaju pacijente čiji su životi ugroženi kao što su slučajevi šloga ili povreda u saobraćajnim nesrećama.

Menadžer Ambulantne službe Viktorije za zapadni deo Melburna, Lendzi Bent tvrdi da tesno sarađuju s bolnicama kako bi se izbeglo nepotrebno čekanje pacijenata na prijeme, a time je veći broj njihovih ekipa na raspolaganju da interveniše.

- Znamo da može da bude izuzetno frustrirajuće kada naše ekipe čekaju ispred bolnica kako bi neko preuzeo pacijenta - objasnio je Bent.

Predstavnik za štampu ministra zdravlja Dejvida Dejvisa navodi kako je privremeno

Gužva u Vestern Heltu

Izvršni direktor Vestern Helta na zapadu Melburna, Rasel Harison, potvrđuje da je njihovo prijemno odeljenje 27. maja bilo zatvoreno na dva sata i to zbog enormno velikog broja pacijenata.

- Vestern Helt se neprestano suočava s povećanim posetama na urgentnim odeljenjima obe naše bolnice u Sanšajnu u Vestern bolnicu u Futskraju.

zatvaranje prijemnih odeljenja u bolnicama dokazan metod da se odgovori na potrebe zdravstvenog sistema, ali da i pored toga bolnice uvek prijemu životno ugrožene pacijente bez obzira na popunjenost kapaciteta.

Pozivajući se na podatke o radu bolnica tokom prva tri meseca ove godine, bolnice u Melburnu su bile ispod dozvoljenog proseka o dozvoljenom privremenom zatvaranju prijemnih odeljenja. Zaključno sa martom iznosio je 1,3 odsto dok je kvartal ranije bio 1,9 odsto.

- Dozvoljen procenat zatvaranja kapaciteta je tri odsto, bolnički sistem mora da radi uvek ispod tog dozvoljenog procenta - rekao je predstavnik ministarstva zdravlja.

Zatvorena vrata

I Nordern bolnica zatvorila je svoja vrata 27. maja za pacijente koje su dovozila kola Hitne pomoći.

- Na to smo bili prinuđeni u više slučajeva tokom prošlog meseca, kako zbog broja pacijenata tako i zbog samih pacijenata - kaže predstavnica bolnice Dženi Kompton.

Iz Nordern bolnice podsećaju da trenutno imaju jedno od najuposljenijih urgentnih odeljenja u Viktoriji gde medicinsku pomoć nedeljno zatraži 1.300 ljudi.
- Razlog za zatvaranje odeljenja za Hitnu pomoć donosi se iz više razloga, ne samo zbog broja pacijenata već i na osnovu zdravstvenog stanja ljudi - objašnjava predstavnica ove ustanove.

Burna noć u Alfred bolnici

Ni stanje u najbolje opremljenoj bolnici u Viktoriji za prijem urgentnih pacijenata nije bilo ništa bolje tokom burne noći 27. maja. Korej Našo iz Alfred bolnice u Prahranu potvrdila je "Herald sanu" da su i oni morali da obiju prijem novih pacijenata iz Hitne pomoći.

Međutim, taj period je trajao izuzetno kratko, ali su svi urgentni pacijenti bili primljeni.

- Naši poslednji statistički podaci za period januar - mart 2013. pokazuju da je broj vraćenih pacijenata iz Hitne pomoći bio samo 0,9 odsto. Razlog za odbijanje prijema najčešće su preusmeravanje u druge bolnice gde mogu negu da prime brže, a time se našim lekarima pruži dodatno vreme da se posvete pacijentima koji su već primljeni. To znači da su ljudi primani u adekvatnu bolnicu u adekvatno vreme - rekla je gospođa Našo.