Angela Merkel, da li je zaista nepoštena i komunista?
Nemačkog kancelara Angelu Merkel očekuje ”vruća” politička nedelja. Izdavačko preduzeće ”Pajper”, pustiće u prodaju u utorak 14. maja knjigu Gintera Lahmana i Ralfa Georga Rojta ”Prvi život Angele M.”. Šefica nemačke vlade opisana je u biografskom delu kao ”bivša drugarica Angela”, koja se do pred pad Berlinskog zida zalagala za opstanak DDR-a, kritikujući alternativu ponovnog ujedinjenja podeljene države.
Na osnovu prikupljenih dokumenata i intervjua, dvojica autora dokazuju da je Angela Merkel bila pragmatski orijentisana komunistkinja koja se zalagala za demokratske reforme u okviru tadašnjeg političkog sistema DDR-a.
”Podaci koji su poznati široj nemačkoj javnosti stvaraju, u najmanju ruku, pogrešnu sliku o današnjoj prvoj dami konzervativne, građanske struje”, tvrde autori knjige, urednik konzervativnog ”Velta” Lahman i komentator bulevarskog ”Bilda” Rojt.
”Angela Merkel, sigurno, nije bila posvećena samo kvantnoj fizici. Bila je konformista sistema i istaknuti član ’lože’ pristalica jednopolne naučne istine, potekle iz bivšeg SSSR-a”, kaže Lahman. Pri tom ponavlja tezu po kojoj se Merkelova sve do 1989. godine javno zalagala za opstanak takozvanog demokratskog socijalizma u DDR-u.
Merkelova, naravno, ne poriče da nije verovala u ponovno ujedinjenje, bar ne do pred pad Berlinskog zida. U tom stavu nije bila usamljena. Ni najistaknutiji zagovarači ponovnog ujedinjenja nisu verovali da će do spajanja podeljene države doći tako brzo. Književnik i nobelovac Ginter Gras, tadašnji šef nemačke socijaldemokratije Oskar Lafonten i mnogi drugi, smatrali su da bi samo zbližavanje dve Nemačke, kao takvo, predstavljalo neočekivani uspeh. Joška Fišer je izjavio, štaviše: ”Zaboravimo na ujedinjenje i držimo jezik za zubima - najmanje još dve decenije!”
Sumnje u političku ostvarivost ponovnog ujedinjenja, ipak, nije isto što i zauzimanje za opstanak istočnonemačkog režima, makar to nastojanje bilo ”uvijeno” zalaganjem za demokratske reforme, komentarišu nemački analitičari.
Shodno situaciji se postavlja pitanje - kako je Merkelova mogla da za samo nekoliko nedelja napravi zaokret u svom političkom opredeljenju, da se kao angažovana komunistkinja preobrazi u građansko konzervativnu političarku?
U nastojanju da spreči što se sprečiti može, Merkelova je pred premijerno predstavljanje biografske knjige o njenoj mladosti posetila bioskopsku predstavu nekadašnjeg kultnog filma iz DDR ”Paul i Paula”. U podijumskoj diskusiji koja je priređena posle prikazivanja filma, Merkelova je istakla da je većina Istočnih Nemaca u vreme pred pad režima u DDR-u živela od danas do sutra. Naglasila je i značaj završne rečenice u filmu: ”Nećemo govoriti ni o prošlosti, ni o budućnosti - već samo o ovome sada...”
Analitičari sa kojima je ”Politika” stupila u kontakt, ipak, sumnjaju da je stvar time završena. Poznavaoci situacije, štaviše, očekuju da se ponovo otvori rasprava o spornim kontaktima Merkelove i nekadašnje, ozloglašene službe državne bezbednosti ”Štazi”.
”Sasvim je izvesno da nekim uticajnim krugovima u međunarodnoj zajednici ne odgovara da Merkelova po treći put bude izabrana za mandatara vlade”, tvrde izvori u Berlinu, dodajući da je nemačka kancelarka postala ”preveliki teret” za Evropu i svet.
