Velika Albanija i dalje u igri
Iako privremene institucije na Kosovu i Metohiji, kao i zvanična Tirana, negiraju da je ujedinjenje deo njihovih planova, u Prištini je 2008. objavljena karta hipotetičke velike Albanije koja uključuje teritorije zemalja koje se graniče sa sadašnjom istoimenom državom, piše moskvoski dnevnik "Pravda".
"Predmet albanskih pretenzija je Preševska dolina na jugu Srbije. Albanski nacionalisti u susednoj Makedoniji takođe pretenduju na polovinu teritorije, uključujući prestonicu Skoplje, kao i na jedno od najvažnijih svetih mesta Bugarske i Srbije iz tog doba - Ohridski manastir", ocenio je u autorskom tekstu "Velika Albanija pretenduje na polovinu Evrope?" ruski ekspert za Balkan Vadim Truhačov.
"Mnogi Albanci smatraju da je nezavisnost pokrajine gotova stvar, i prvi korak ka stvaranju velike Albanije, u koju, pored Albanije i Kosova, treba da uđu i neke oblasti Makedonije, Crne Gore, Srbije i Grčke", navela je "Pravda".
U Makedoniji živi više od pola miliona Albanaca (oko 25 odsto stanovništva zemlje), u Crnoj Gori 45.000 (7-8 odsto), u tri opštine u Preševskoj dolini na jugu Srbije je 60.000 Albanaca, a u grčkoj oblasti Epir skoro 500.000 (pet odsto ukupnog stanovništva čine Albanci), navodi list.
Truhačov objašnjava da "u skladu sa normama Ujedinjenih nacija, pravo na samoopredeljenje imaju narodi koji nemaju svoju državnost" i da s obzirom da Albanci imaju svoju nacionalnu državu, čin jednostranog proglašenja nezavisnosti privremenih institucija u Prištini predstavlja "najgrublje kršenje međunarodnog prava".
|
Džo Diogardi sa predsedničkim kandidatom MekKejnom u Njujorku
Džozef Diogardi, bivši američki kongresmen a poreklom Albanac, osnovao je u Vašingtonu Albansko-američku građansku ligu čiji je zadatak lobiranje za interese Albanije. Do pre izvesnog vremena na sajtu ove organizacije do skoro je stajala mapa Velike Albanije. |
U tekstu se napominje da albanska dijaspora predstavlja jedan od glavnih finansijskih izvora privremenih vlasti u pokrajini.
"Stotine hiljada Albanaca žive u Italiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Turskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i nizu drugih zemalja. Mnogi od njih su veoma uticajni, poput bivšeg direktora CIA Džordža Teneta, holivudske zvezde Džejmsa Belušija i bivšeg kongresmena Džozefa Diogardija", naveo je moskovski dnevnik.
U tekstu se navodi i da "dobrostojeći predstavnici albanske dijaspore daju mnogo novca u cilju podržavanja globalnih planova svojih sunarodnika na Balkanu".
"Za sada je najmirnije u Crnoj Gori. Tamo etnički Albanci čine oko osam odsto stanovništva. Međutim, s obzirom na visok natalitet, njihov udeo raste, tako da verovatno nije daleko trenutak kada će i tamošnji Albanci polagati pravo na južne oblasti zemlje", upozorava Truhačov.
