Švedski Šindler počasni građanin Australije
Čovek koji je u Ginisovoj knjizi rekorda upisan kao najveći spasilac života ubijen je 2001. godine pod nerazjašnjenim okolnostima.
O njemu su pisane knjige, snimani filmovi. Škole širom sveta nazvane su po njemu. Raul Valenberg je 1944. spasao živote hiljadama mađarskih Jevreja. On je u ponedeljak posthumno odlikovan novoustanovljenim priznanjem počasnim građaninom Australije.
Raul Valenberg je rođen 1912. godine u jednoj poznatoj švedskoj preduzetničkoj i diplomatskoj porodici. Trebalo je da postane bankar, ali za taj poziv nije imao ni volje, ni talenta. Počeo je, pa prekinuo studije arhitekture u SAD. Tokom Drugog svetskog rata u Švedskoj je započeo trgovinu delikatesima.Ratne 1944. godine je iz bezbedne Švedske otputovao u Budimpeštu sa zadatkom da spasi mađarske Jevreje od uništenja, a kojima je obezbeđivao pasoše i smeštaj u diplomatskim zgradama.
Kako se čulo na prigodnoj ceremoniji organizovanoj u Kanberi u ponedeljak, Mađarsku je 1944. okupirala Nemačka. Adolf Ajhman brutalno sprovodi deportaciju Jevreja, a 473.000 muškaraca, žena i dece je već ubijeno, kada je Raul Valenberg "anđeo Budimpešte" kako su ga kasnije zvali, stigao u mađarsku prestonicu. Od švedske vlade je dobio tajni zadatak da sa 150.000 dolara od američkog Odbora za ratne izbeglice, spasi preostale Jevreje.?
Kao švedski izaslanik Valenberg je imao diplomatski imunitet, a to je znao da iskoristi: kupovao je zgrade koje su služile za spasene kao skloništa pod zastavom Švedske. Podmićivao je službenike, pretio političkim posledicama kada bi mu uskratili pomoć.
Kada je Crvena armija ušla u Budimpeštu 1945. u gradu je bilo čak 100.000 Jevreja. 16. januara švedske vlasti su saznale da se Valenberg nalazi pod sovjetskom zaštitom: "Ne znam da li sam njihov gost ili zatvorenik", našalio se Valenberg, kada je i poslednji put viđen živ. Od tada mu se gubi svaki trag.
Tek 2001. godine saznaje se da je Valenberg ubijen, a ko ga je ubio, ostaje još nepoznanica. Danas postoje brojni filmovi i knjige o Raulu Valenbergu. Posthumno je više puta odlikovan širom sveta. Čak se nalazi i u Ginisovoj knjizi rekorda - kao najveći spasilac života.
Predstavnik prve ministarke Džulije Gilard rekao je da je priznanje dodeljeno posle dugog i pažljivog razmatranja čoveku koji bez sumnje tako nešto zaslužuje. U procesu odlučivanja učestvovalo je i Ministarstvo spoljnih poslova, posle čega je predlog zvanično dostavljen guvernerki Australije. Iz vlade je saopšteno da se trenutno ne razmatra mogućnost da se ovo priznanje dodeli još nekom pojedincu.
Zadužio ga životom
Valenberg je spasio i život, sadašnjem profesoru neurologije Frenku Vajdi iz Melburna, koji je tada imao samo devet godina. On je godinama apelovao kod nedležnih da se ovom čoveku, jednom od najvećih humanista, dodeli počasno priznanje Australije. Profesor Vajda i njegova majka bili su ispred streljačkog stroja, jer su uhapšeni pošto nisu nosili žute Davidove zvezde u Budimpešti. Međutim Valenberg je uspeo da ubedi članove mađarske fašističke partije da oslobodi grupu.
"Sve u životu dugujem Australiji, ali svoj život dugujem Raulu Valenbergu", rekao je Vajda.
Ceremoniji u Kanberi prisustvovali su i drugi preživeli Jevreji iz Mađarske, kojima je Raul Valenberg spasao život.
Primer otpora nacizmu
Guvernerka Australije Kivintin Brajs istakla je na ceremoniji u Kanberi, da iako u čast Valenberga u Australiji postoji veliki broj spomenika i parkova, priznanje počasnog građanina Australije, predstavlja još jedan korak napred.
"Ne mogu da istaknem koliko je važno i značajno da se ovo priznanje dodeli Valenbergu, kome na ovaj način želimo dobrodošlicu u našu porodicu", rekla je guvernerka u ponedeljak.
Dodeljivanje počasnog priznanja podržali su i vlast i opozicija. Tako je Toni Abot istakao da je u vreme kada je bilo sigurnije i lakše da se okrene glava na drugu stranu Raul Valenberg uradio nešto značajno za čovečanstvo.
"To je bio njegov primer otpora nacističkoj tiraniji", rekao je između ostalog lider opozicije.
